Zašto sam nominovao specijalnu izvestiteljku Ujedinjenih nacija za Nobelovu nagradu za mir za 2026. godinu?

U kontekstu globalnih sukoba i potrebe za moralnim vođstvom, nominacija Frančeske Albanese za Nobelovu nagradu za mir 2026. godine predstavlja priliku za razmatranje uloge pravde u izgradnji mira. Kao trenutna specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za situaciju ljudskih prava na okupiranim palestinskim teritorijama, Albaneseova je postala glas onih čije prava su ugrožena, a njen rad nudi etički okvir koji zaslužuje širu pažnju. Ova nominacija, podneta u julu 2025, podvlači važnost njenog doprinosa kroz perspektivu humanosti i odgovornosti, vrednosti koje su ključne za zajednice širom sveta, uključujući i Srbiju.

Frančeska Albanese preuzela je svoju ulogu 2022. godine, noseći teret dokumentovanja povreda međunarodnog humanitarnog prava na okupiranim palestinskim teritorijama. NJeni izveštaji nisu samo suvi zapisi; oni su detaljna analiza nasilja, prisilnog raseljavanja i etničke diskriminacije koja pogađa palestinsko stanovništvo.

NJen posao nije samo tehnički zadatak – on je moralni imperativ koji traži odgovornost od svih strana u sukobu. Kroz svoje istraživanje, Albaneseova pruža čvrst pravni i humani temelj za razumevanje ovih složenih pitanja, nudeći istovremeno viziju za njihovu rezoluciju kroz dijalog i ne-nasilan pristup. NJen pristup podseća na to da mir nije samo odsustvo rata, već aktivan proces zasnovan na pravdi i poštovanju dostojanstva svakog pojedinca.

Etički argumenti za ovu nominaciju leže u njenoj nepopustljivoj posvećenosti istini, često uz lični rizik. U vremenu kada politički interesi često zasenjuju humanitarne vrednosti, Albaneseova stoji kao primer hrabrosti da se suoči s moćnicima i insistira na transparentnosti. NJeni javni nastupi i izveštaji, dostupni preko UN-ovih kanala, obrazuju globalnu javnost, predstavljaju izazov nekažnjivost i inspirišu pokrete koji se zalažu i bore za pravdu. Rad Albaneseove odražava duboko uverenje da se mir ne može postići bez suočavanja s nepravdama, čime se stvara osnova za trajnu stabilnost. NJen fokus na dokumentovanje istine nije samo reakcija na trenutne krize, već i preventivna mera koja pomaže u sprečavanju budućih sukoba.

Sposobnost Albaneseove da ukrsti pravne analize sa razumevanjem humanitarnih dimenzija konflikta dodatno jača etičku argumentaciju za njenu nominaciju. NJeni izveštaji ne samo da ukazuju na povrede načela humanosti i međunarodnog humanitarnog prava, već i pozivaju na dijalog između vlada, civilnog društva i viktimizovanih zajednica, stvarajući mostove tamo gde postoji mržnja i nasilje.

Ova inkluzivnost odražava filozofiju koja smatra da mir zahteva učešće svih strana, a ne samo nametanje rešenja odozgo. U regionu poput Balkana, gde su se rane prošlosti duboko ukorenile u kolektivnu svest, ovaj pristup ima poseban značaj, podsećajući na važnost pravde kao osnove za pomirenje. Rad Albaneseove, stoga, nije ograničen na jedan geografski prostor, već služi kao univerzalni primer etičkog delovanja.

Rad i delovanje Frančeske Albanese nije bez izazova. NJena fokusiranost na osetljivu temu izraelsko-palestinskog sukoba privlači različite reakcije, posebno u svetlu nedavnih političkih kontroverzi, poput javne nominacije Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir od strane Benjamina Netanjahua, koja je izazvala široke kritike – uključujući i stavove poput onog Žozepa Borela koji ju je nazvao „grotesknom“.

Ova vrsta događaja podseća na to koliko su politički nabijeni postupci dodele Nobelove nagrade za mir, ali etička osnova nominacije Albaneseove leži u njenoj posvećenosti principima, a ne političkim agendama. NJen rad nije usmeren na podršku jednoj strani, već na zaštitu univerzalnih ljudskih prava, što je u skladu s duhom Nobelove nagrade koja, suštinski, promoviše prijateljstvo među narodima.

Dodatni etički razlog za ovu nominaciju leži u njenom potencijalu da inspiriše podsticanje šire društvene svesti o miru. U svetu gde sukobi dominiraju medijskim naslovima, a međunarodni konsenzus često izostaje, Albaneseova nam pruža lepu moralnu svetlost NJen rad na dokumentovanju istine nije samo reakcija na trenutne tragedije sa kojima se suočavaju siromašni obespravljeni u sukobima, već i poziv na akciju za budućnost gde će odgovornost postati norma. Ova perspektiva podstiče zajednice da preuzmu aktivnu ulogu u izgradnji mira, što je posebno relevantno u kontekstu gde se često suočavamo s pasivnošću ili ravnodušnošću prema patnji i stradanju nemoćnih.

Rad Albaneseove ima potencijal da promoviše dijalog koji prevazilazi granice. Takav pristup može poslužiti kao model za regione poput Srbije, gde se i dalje traže putevi ka pomirenju nakon sukoba iz prošlosti. Ovaj pristup može poslužiti kao model za regione poput Srbije, gde se i dalje traže putevi ka pomirenju nakon sukoba, posebno u svetlu nedavnog obeležavanja godišnjice genocida u Srebrenici, koja podseća na važnost suočavanja s prošlošću.

Izveštaji Albaneseove ne samo da ukazuju na probleme, već i nude viziju za njihovo rešavanje kroz inkluzivnost i poštovanje ljudskog dostojanstva. Ova univerzalnost čini je kandidatkinjom koja zaslužuje prepoznavanje na globalnom nivou, jer njen doprinos prelazi nacionalne granice i dopire do srži etičkih pitanja koja se tiču svih nas.

U vreme kada su sukobi sve češći, a međunarodni odgovori često nedovoljni i neodgovarajući, rad Frančeske Albanese stoji kao svetionik etičkog liderstva. NJena hrabrost da se suprotstavi nepravdama i insistira na transparentnosti može inspirisati generacije da se bore za pravdu. Ova nominacija nije samo priznanje njenog dosadašnjeg rada, već i poziv na kolektivnu refleksiju o tome kako možemo koristiti znanje i moralne principe da preobrazimo svet. U kontekstu stvarnosti u kojoj politički interesi često nadjačavaju humanost, njen pristup podseća na to da mir zahteva hrabrost, pravdu i neprestano zalaganje.

Na kraju, nominacija Frančeske Albanese za Nobelovu nagradu za mir 2026. otvara prostor za širu raspravu o ulozi etike u savremenom svetu. NJen rad nije samo inspiracija – on je podsetnik da se mir ne može postići bez suočavanja s nepravdama i građenja zajednica zasnovanih na poštovanju.

Ova nominacija poziva nas da razmotrimo kako možemo doprineti globalnoj pravdi, inspirisani primerima poput njenog, i da podržimo inicijative koje promovišu humanost.

U srpskom kontekstu, gde se i dalje traže putevi ka stabilnosti, njen rad može poslužiti kao lekcija o snazi etičkog angažmana, podstičući dalji razvoj ideja i praksi koje neguju mir i pravdu.

Autor je filozof, Fellow Američke Asocijacije za Filozofsku praksu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.