Foto FoNet Milena VlajićVest da je Džared Kušner odustao od namere da na mestu zgrade Generalštaba gradi luksuzni hotel dočekana je u delu javnosti sa olakšanjem. Ipak, to olakšanje ne bi smelo da nas uspava niti da zatvori važno pitanje: kako smo uopšte došli u situaciju da se o takvoj ideji govori kao o realnoj i legitimnoj opciji?
Generalštab nije obična ruševina na „atraktivnoj lokaciji“, niti urbanistički problem koji čeka investitora sa dovoljno kapitala. To je jedan od najsnažnijih simbola savremene istorije Srbije, mesto koje svedoči o bombardovanju 1999. godine, o stradanju, političkim odlukama i njihovim posledicama. NJegovo postojanje u sadašnjem obliku možda je neprijatno, ali upravo zato je važno – jer podseća.
Ideja da se na tom mestu podigne hotel, bez obzira na ime investitora, bila je duboko problematična. Ona je pokazala spremnost da se kolektivno sećanje potisne zarad profita, a trauma pretvori u dekor. Hotel na mestu Generalštaba ne bi bio simbol obnove, već simbol zaborava i ciničnog odnosa prema sopstvenoj istoriji.
Još je važnije pitanje ko je i sa koje pozicije takav projekat omogućio da uopšte dođe do faze javne rasprave. Strani investitori, razumljivo, gledaju interes. Ali domaće institucije imaju obavezu da štite javni prostor, kulturno nasleđe i dostojanstvo društva. U ovom slučaju, ta obaveza je očigledno bila dovedena u pitanje.
Odustajanje Kušnera ne bi smelo da se tumači kao pobeda ili konačno rešenje. Danas je jedan investitor procenio da mu se projekat ne isplati – sutra će se pojaviti drugi, možda tiši, možda uporniji. Ako se status Generalštaba jasno i trajno ne definiše, ista rasprava će se ponavljati, samo pod drugačijim okolnostima.
Ovo je trenutak da se pokrene ozbiljna, uključiva i javna diskusija o budućnosti tog prostora. Memorijalni kompleks, muzej savremene istorije, kulturni centar ili kombinacija tih sadržaja – sve su to opcije koje zaslužuju razmatranje. Ono što ne bi smelo da bude opcija jeste privatni luksuz na mestu kolektivnog sećanja.
Gradovi koji ne poštuju sopstvenu prošlost, dugoročno ne dobijaju ni budućnost. Generalštab nije teret koji treba ukloniti, već opomena koju treba razumeti. A takve opomene se ne pretvaraju u apartmane i recepcije.
Vladimir Živanović, Beograd
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
