Kada je Savet bezbednosti UN pre dvadeset godina, 25. maja 1993, osnovao Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), mnogi su taj gest smatrali beznačajnim. U to vreme rat u Bosni je trajao već godinu dana, Sarajevo je bilo pod opsadom, desetine hiljada civila je već izgubilo život, a stotine hiljada je bilo prisilno raseljeno.
Činilo se da bosanski Srbi i njihove pristalice u Srbiji pobeđuju u ratu, dok UN nisu pravile planove da stave u pritvor one koji su optuženi da su naredili i sproveli gnusne zločine. Zapravo, pojedini su osnivanje MKSJ-a smatrali slabom zamenom za vojnu intervenciju koja je bila potrebna da bi se obustavio pokolj.
Dugo se sticao utisak da je cinična reakcija opravdana. MKSJ je sporo stupao u rad. Ujedinjenim nacijama je trebalo 14 meseci da imenuje glavnog tužioca. Prošlo je još godinu dana pre nego što je njegova kancelarija podigla optužnice protiv aktera visokog ranga koji su odgovorni za glavne zločine. Do tada je već bio izvršen masakr 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka u Srebrenici, što je najmasovnije ubijanje u Evropi od Drugog svetskog rata.
Međutim, iako pojedini aspekti učinka MKSJ-a zaslužuju kritiku, njegov ukupan učinak i dostignuća u proteklih dvadeset godina doneli su mu ogroman uspeh. Taj uspeh je dvostruk, a to su dostignuća tribunala u vezi s bivšom Jugoslavijom i njegov uticaj širom sveta da se obustavi praksa nekažnjivosti za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid.
Što se bivše Jugoslavije tiče, MKSJ je na kraju stavio u pritvor sve protiv kojih je podigao optužnice, osim one koji su u međuvremenu umrli. On sprovodi fer suđenja i obezbeđuje značajne apelacione procese koji dovode do značajnih presuda i podjednako značajnih oslobađajućih presuda. Njegov rad je prokrčio put za osnivanje lokalnih sudova u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni koji dopunjuju njegov rad. Do sada je stotine onih koji su odgovorni za gnusne zločine u ratovima 1990-ih u bivšoj Jugoslaviji pozvano na odgovornost i odslužilo je ili još uvek služi zatvorske kazne.
Uticaj MKSJ-a širom sveta je višestruk. On je podstakao osnivanje dodatnih ad hok međunarodnih krivičnih sudova koji su ovlašćeni za zemlje poput Ruande, Sijere Leone, Kambodže i Liban. Takođe je obezbedio podsticaj za osnivanje Međunarodnog krivičnog suda i istovremeno ohrabrivao tužioce u velikom broju zemalja da tuže visoke zvaničnike i gerilske lidere za ratne zločine i izvedu ih pred nacionalne sudove.
Nedavno suđenje i proglašenje presude bivšem gvatemalskom predsedniku Efrainu Riosu Montu u nacionalnom sudu, koji je bio optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti, samo je poslednji udarac praksi nekažnjivosti koja je prethodno štitila visoke zvaničnike odgovorne za gnusne zločine. Iako je presudu od tada preinačio gvatemalski Ustavni sud, Rios Mont se pridružuje desetinama bivših šefova država i lidera vlada koji su od kada je osnovan MKSJ sudski gonjeni zbog brutalnih kršenja ljudskih prava.
Međutim, uprkos dostignućima u proteklih dvadeset godina, inicijativa za sprovođenje međunarodne pravde još je u začetku. Grešaka je neizbežno bilo. Uprkos tome, dvadesetogodišnjica osnivanja MKSJ-a je vredna slavlja jer je inicijativa koju je MKSJ pokrenuo prisilila vojne komandante, gerilske lidere i šefove država širom sveta da uzmu u obzir mogućnost da će se suočiti s pravdom ako se zločini protiv čovečnosti izvršavaju pod njihovim nadzorom.
Zbog toga je MKSJ uradio više od uvođenja mere za sprovođenje pravde za žrtve i preživele u bivšoj Jugoslaviji. On je takođe doprineo sprečavanju nepravde u kontekstima koji su daleko od Balkana.
Autor je predsednik emeritus Fonda za otvoreno društvo i osnivač Hjuman rajts voča
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
