Goran Stamenković Goksi: Neponovljivi i veliki istraživač

S obzirom da su mnogi mediji površno i netačno izveštavali o ovom događaju, red je da uoči četrdesetodnevnog pomena skrenem pažnju na određene neistine.

Nije bilo reč o običnim turistima, nisu bili zaglavljeni u planinama i niko ih nije pronašao. Istina je da je akciju Goksi odlično isplanirao i trasirao, a i reč je o spremnim planinarima. Kada je Goksi preminuo na kamenom siparu, podno okomite stene samog vrha, njegova ekipa je telefonom pozvala pomoć radi evakuacija tela.

U dva navrata je to pokušano helikopterom, ali s obzirom da su uslovi za sletanje i nepristupačnost terena otežavali operaciju, u pomoć je došla višečlana ekipa Gorske službe spasavanja sa Kosova. Evakuacija je trajala više od osam sati, jer je kretanje po takvom terenu rizično, i koristim priliku da članove kosovske Gorske službe pozdravim i odam im čast što su profesionalno i sa naročitim pijetetom spustili telo našeg prijatelja.

Ko je bio Goksi? Možda najbolje oslikava tekst koji je naš zajednički prijatelj Nebojša Atanacković izgovorio na poslednjem ispraćaju. Ovo su samo isečci: „Neponovljivi Goksi, veliki istraživač, planinski guru, zanesenjak… Zadovoljstvo je biti na terenu sa njim, posmatrati kako ushićeno grabi ka lokaciji, popeo je više od 200 vrhova preko 2.000 metara.

Sve je voleo i istraživao Goksi: božure, prerasti, krajputaše, vodopade, stara groblja, stećke, botaniku, leptire i ljude. Voleo je vrlet, ali i lepu pitominu. Veliki sportista, biciklista dugoprugaš, spretan i neustrašivi planinar, voleo je maksimalne dnevne ture pešačenja. Uzduž i popreko sistematično je prehodao Srbiju, značajan deo Crne Gore i Hercegovine. Strast ka istraživanju prelepih i nepristupačnih vidikovaca, sve je sam planirao – topografske karte, Google earth. Samouki fotograf koji je ostavio takvu vizuelnu zaostavštinu koja će imati ogromnu muzejsku vrednost stoga što su njegove fotografije na trenutak osvetlile i skrenule pažnju na svet koji nestaje.“

Nešto i od mene: Goksi puno nedostaje svima. Nema više onih ponedeljaka sa njegovim genijalnim albumima iz budžaka Srbije i šire. Kao deca smo osmišljavali i dogovarali naše trase posmatrajući topografske karte i snimke. Neobuzdano smo tumarali, lomatali se po vrletima i vrzinama, samo da bi bili nagrađeni lepotom prirode. Jutarnje kuvanje kafe na tek ugasloj večernjoj vatri, pivce ispred prodavnice u nekoj nedođiji, jurenje leptira Apolona na Staroj planini…

Sve nas je mnogo zadužio svojom duhovnom i vizuelnom zaostavštinom. Čuvaćemo je, i evo već sredinom septembra idemo na onu istraživačku akciju na Staroj, kao što smo se dogovarali Goksijem.

Biće sa nama!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.