Gospođa Fuada

Tiho i mirno, okončala je svoj životni put prof. dr Fuada Stanković, profesorka u penziji Pravnog fakulteta u Novom Sadu, rektorka Univerziteta u Novom Sadu, nakon demokratskih promena 2000. godine. Fuada je bila ćerka narodnog heroja Fuada Midžića, koji je poginuo 6. aprila, na dan oslobođenja svoga Sarajeva.

Na svoga oca i njegov doprinos antifašističkoj borbi bila je izuzetno ponosna, patila kada su mu dušmani oduzeli ulicu u Sarajevu, i ne treba se čuditi što je ostala takvih uverenja sve do kraja života. Kao primerni omladinac, predala je Štafetu mladosti Josipu Brozu Titu, 1962. godine.

Od 1966. godine živela je u Novom Sadu, gde je započela svoju univerzitetsku karijeru na Pravnom fakultetu, prelazeći sve akademske stepenice, od asistentkinje, do redovne profesorke, a kao kruna te karijere bila su dva rektorska mandata, u periodu iskušenja, traganja novih rešenja, implementiranja Bolonjskog procesa, vraćanja u međunarodne tokove i ispitivanja mogućnosti da uspostavimo optimalnu saradnju sa naučnim institucijama u svetu. Svi koji su poznavali univerzitetske prilike, znali su da je ona to učinila na hvale vredan način, a svima je imponovalo što Univerzitet na čelu ima osobu širokih shvatanja, modernog sanzibiliteta, sa mnogo takta, smirenosti, šarma i znanja.

Ukratko, na čelu Univerziteta bila je jedna gospođa! Gospođa Fuada, u čijem je prisustvu svako osećao potrebu da bude bolji, dostojanstveniji i finiji. Bila je svesna problema koje izazivaju promene, pa pamtimo njene reči: „Najveći kočničari svake promene bili su oni osrednji u nastavi i nauci, koji su se plašili svega što bi ugrozilo njihov uhodani ritam.“ U penziju je otišla 2009. godine.

Fuada Stanković je bila i osoba koja se angažovala na javnoj sceni, i u politici, još više u civilno građanskom sektoru. Strastveno je pomagala mladim ljudima da se izbore za svoje stavove, još mnogo više je uradila na ekonomskom jačanju žena, i njihovom ulasku u preduzetničke vode. Ni aktuelni događaji, iako je bila oronulog zdravlja, nisu prošli bez njenog stava – uputila je pismo trenutnom, nedostojnom i nedostojanstvenom rektoru NS Univerziteta, sa preporukom da se povuče i da ne bruka Univerzitet, ako već ima potrebu da sebe bruka!

Bio je to jedan od poslednjih njenih istupa, kao osobe od integriteta, jakih moralnih i životnih principa. A, drugačije nije ni moglo da bude. Zato ostaje nadahnuće za prijatelje, studente, saradnike i za svoju porodicu, kojoj je bila posvećena i koju je neizmerno volela.

Sila je bila naša drugarica Fuada!

Smrt fašizmu – sloboda narodu!

prof. dr Duško Radosavljević, predsednik Saveza antifašista Vojvodine

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.