Gusenice miša pretvaraju u lava: „Terapeutska“ uloga vojnih parada u Pekingu i Beogradu

Tada je, verovatno, došao na ideju da i sam upriliči jedan takav događaj. Treba mu da podigne samopouzdanje, koje mu se ozbiljno poljuljalo. Veruje da će, kad bude stajao iznad kolone, sačinjene od ljudi koji pokreću različito oružje i gledaju u njega kao u „vrhovnog komandanta“, da doživi osećanje moći.

A veoma mu je potrebno, da se iz aktuelnog mentalnog stanja miša preobrati u lava. Misli, kad dostigne do takvog osećanja, dobiće novu snagu da se definitivno obračuna sa svim protivnicima. Uverio se da ih nije uplašio policijskom torturom, hapšenjima i ponižavajućim tretmanima. Pokušaće da ih zastraši moćnim oružjem.

Svi ti koji mu osporavaju pravo da gospodari državom, videće kako ispred njega prolaze sprave za uništenje, kojima on komanduje. U njegovom infantilno-paranoidnom mentalnom sistemu vrednosti, moć je proporcionalna sili, koju može da kontroliše i nesmetano primenjuje. Trenutna dominacija paranoidnog diskursa, koji uslovljava da svuda oko sebe detektuje neprijatelje, usmerava ga da pokaže susedima (a možda i drugima koji nisu geografski blizu) šta sve poseduje od ubojitih igračaka. Kad ti neprijatelji budu videli koliko je on jak, odustaće od svojih agresorskih ciljeva.

Tako on, uplašen, besan i otrovan mržnjom priprema novi performans, kao lek za sopstvenu dezintegrisanu ličnost. Zna da nije u stanju da okupi više od dvadesetak hiljada ucenjenih, potplaćenih i stvarnih pristalica. Uverio se u Beogradu, Jagodini i Sremskoj Mitrovici kako su mlako skandirali, nisu reagovali na njegove zapaljive patriotske poruke i razilazili se pre no što je završavao govore.

Besan je na njih i na većinu onih koje je uzdigao do neslućenih visina, a oni mu ne pokazuju dovoljno ljubavi i privrženosti. Svima će pokazati kako izgleda prava podrška kad složno zagrme tenkovi, haubice, borna kola…Anticipira tu sliku i kipti od besa jer su se građani države, za koju je verovao da je njegovo vlasništvo, pobunili protiv njega.

Nekontrolisani emotivni naboj, sa uplivom malignih osećanja prekrili su sve instance ličnosti i pokrenuli potrebu za osvetom. Patološka narcisoidnost kao jedna od ključnih crta ličnosti, modelirala je njegovo ponašanje od kad se pojavio na političkoj sceni. Svaki kritički stav, koji bi mu bio upućen, doživljavao je kao atak na integritet i rađao potrebu za osvetom. Kao ministar informisanja javno je poručivao da će se: „kad tad osvetiti Ćuruviji“ zbog onoga što je pisao o njemu. Čak i ako se zadovolji, „osvetnički nagon“ ne može da donese mir onome koje je krenuo da se sveti.

Osveta ne briše misli na osvetničko delo, one ostaju aktivne i „istražuju“ šta je prethodilo i šta može da usledi posle osvete. Pronalaze opravdanja, ali i nove neprijatelje. Toksična osećanja rastu i razlažu spokoj, osećanje zadovoljstva i radosti. Rađa se nepoverenje u većinu iz okruženja, osećanje osujećenosti i potreba za samohvalisanjem, kao odbrana od urušavanja granica uzdrmane svesne instance. Zbog toga Vučić više ne pokušava da spinovima, praznim obećanjima, ili minimalnim ustupcima ublaži silinu pobune.

On želi da uništi, ponizi, povredi i razori svaku organizovanu grupu ljudi koja je protiv njega. Sumanuta ideja da u Rigu, na košarkaško prvenstvo, pošalje batinaše koji bi neutralisali skandiranje navijača, je nesporni dokaz da su u njegovoj ličnosti primat preuzeli najniži, neosvešćeni nagoni.

U ovakvom stanju nije u mogućnosti da kontroliše ni sopstvene postupke a ne da odlučuje o državi koju je prisvojio. Zarobljen je svojim nerazrešenim konfliktima, a svi mi smo ugroženi haosom koji je načinio. Zahvaljujući veličanstvenoj pobuni naših studenata, koji su nas pokrenuli iz višegodišnje letargije, krenuli smo u proces oslobađanja. Još uvek nam nedostaje dovoljno odlučnosti i spremnosti da shvatimo stepen ugroženosti. Predstojeća parada je još jedan znak opomene. Da li ćemo ga razumeti?

Autorka je neuropsihijatar iz Vršca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.