Ima li usporavanje ekonomije veze sa blokadama?

Domaći PDV je, takođe, znatno manji, pada industrijska proizvodnja, priliv stranih investicija je zabrinjavajuće manji. Robni izvoz u prvom tromesečju ove godine povećan je samo za 1,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, uvoz za 12,4 odsto a deficit za 52,8 odsto. Nastavi li ovako do kraja godine deficit će dostići 11,5 milijardi evra, dakle više od trećine izvoza. Kud ćeš gore.

Istovremeno budžetski deficit na kraju prvom tromesečja iznosio je samo 28 milijardi dinara, kažu, skoro pet puta manji od prvobitno predviđenog. Javni dug je za tri meseca porastao samo za 170 miliona evra, a ukupan iznos duga u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) pao na 44,3 odsto, dok većina zemalja EU grca u dugovima skoro ravnim ili većim od BDP-a. Može li bolje, poručuju iz vlasti.

E sad pitanje. Ako sve pada, a naročito domaći PDV kao dominantni budžetski prihod što vodi deficitu budžeta, otkud tako mali deficit budžeta i kako javni dug ove godine ne raste mnogo brže.

Znači li to da više otplaćujemo duga nego što se zadužujemo, da se sporije izvršavaju ili ne izvršavaju svi planirani budžetski rashodi, pa izostaje deficit? Iz čega se finansiraju investicije za Ekspo 2027 i druge infrastrukturne investicije, ako dug raste znatno sporije od predviđenog?

Ako nema zastoja u izvršavanju planiranih budžetskih rashoda i javnim investicijama, morao bi biti veliki budžetski deficit i mnogo veći rast javnog duga. Da nije možda u pitanju neažurnost u knjiženju dugova?

Što se tiče PDV i budžetskih prihoda stvar je dosta jasna. Pada vrednost domaćeg PDV-a ali još više raste uvozni PDV, srazmerno rastu uvoza, što budžet čini nezavisnim od rasta BDP-a, što je jedan od ubedljivih dokaza poremećaja u ekonomiji. Visok rast uvoza te pogoršan odnos izvoza i uvoza koristi budžetu a šteti ukupnoj ekonomiji. Uvoz pri važećem kursu dinara je ozbiljan konkurent domaćoj proizvodnji.

Visok nivo i rast uvoza znači veću tražnju za devizama. Kad ona premašuje ponudu deviza pretežno obezbeđenu izvozom postoji potreba za dodatnim sredstvima. Do sada smo ih obezbeđivali visokim prilivima po osnovu stranih direktnih investicija, doznaka iz inostranstva i zaduživanja države. Sve u meri dovoljnoj za pokriće deficita tekućeg računa platnog bilansa bez dodatnog zaduživanja uvoznika i lagano održavanje stabilnosti kursa dinara.

Ove godine je neravnoteža u ponudi i tražnji deviza na deviznom tržištu izraženija na štetu ponude, pa je Narodna banka Srbije u cilju očuvanja sadašnjeg kursa dinara više prodala nego otkupila deviza na međubankarskom tržištu deviza u iznosu od 955 miliona evra za koliko su približno smanjene i devizne rezerve. Što se ove godine tiče ostaje da se uzdamo u dobre rezultate u izvozu usluga u održavanju koliko-toliko povoljne spoljne likvidnosti, dok u narednim godinama to sigurno neće biti dovoljno za lagodnu platnobilansnu poziciju s kojom smo se ponosili.

Jer pored rasta deviznog odliva po osnovu uvoza i kamata na spoljne dugove rastu i prava po osnovu kumuliranih stranih investicija – dividende, investiranje ostvarene dobiti izvan Srbije i dr, pa se zakonito smanjuje razlika između odliva deviza po ovim osnovama i priliva deviza po osnovu novih stranih investicija.

Mnogo šta od navedenog nema veze sa blokadama, što neće zasmetati vlasti da se zadugo žali na „grehe“ studenata i ostalih građana učesnika protesta, uporno zanemarujući stvarne slabosti našeg ukupnog sistema i razvojnog modela u stvaranju pouzdanije ekonomije.

Naravno, nije sporno da protesti, tačnije aktuelna politička i društvena kriza, usporavaju ekonomiju, kao što nije sporno da je uređena država, što studenti traže, uslov za bolju ekonomiju.

Autor je ekonomista

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.