U sredstvima javnog informisanja i uopšte u javnosti se sve više piše i govori o taksama i naknadama u oblasti intelektualne svojine.
Što se tiče taksa, naročito se kritikuju visoki iznosi taksa koje se odnose na prijave patenata i održavanje patenata u važnosti, što je delom opravdano, jer zakonodavac nije imao u vidu da nisu u istom materijalnom položaju i da nemaju isti društveni značaj razni podnosioci prijava patenata, kao što su to domaća fizička lica, mala preduzeća i istraživački centri. Takse su u vezi sa obimom poslova uprave, te je zakonodavac mogao imati u vidu propise velikog broja država koje su ukinule godišnje takse kod pojedinih kategorija industrijske svojine i uvele skupne takse za duži vremenski period.
Što se tiče naknada, reč je skoro isključivo o naknadama za korišćenje srodnih prava. Tarife za te naknade kojima se opterećuje privreda nisu faktički ni pod čijom kontrolom i sredstva dobijena po osnovu korišćenja javnog domena nisu na odgovarajući, standardni način raspoređena.
Takse koje se odnose na evropski patent stalno se smanjuju, a takse koje se odnose na žigove i industrijski dizajn Evropske unije (komunitarne žigove i komunitarne modele i uzorke) biće uskoro smanjene za 40 odsto. Ovo samo govori da su prava intelektualne svojine ne samo najdohodovnija među ljudskim aktivnostima nego i zlatna koka državnog budžeta ako se svemu stručno priđe.
Autor je advokat, Beograd
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
