Iso Mahmutović i magarci

U Srbiji sa druge strane, da parafraziram komentar g-dina Nebojše Babovića koga je gospođa Safete Biševac citirala u njenom tekstu „Iso Mahmutović“ iz dnevnog lista „Danas“ od 31.05.2017. godine, službenici opštine Zemun kao nalogodavci, i grupa građevinskih radnika koji su uklonili nelegalni verski objekat u Zemun Polju, su magarci! Deo o nalogodavcima kretenima koji zaslužuju da istrunu u septičkoj jami zaista ne bih komentarisao. Svakako nije pristojno, a ponajmanje je poučno kao što misli autorka. U svakom slučaju krajnje ostrašćeno, a štaviše tu ostrašćenost pokazuje i gospođa Biševac citirajući g-dina Babovića.

Ko je zapravo magarac u ovoj posve pravno kristalno čistoj situaciji?

Da li su magarci oni koji rade svoj posao za koji su odgovorni i plaćeni? Ili su magarci zato što su radeći svoj posao uklonili nezakonito izgrađen objekat, koji je sticajem okolnosti muslimanski verski objekat? Ili su, ipak magarci oni koji i pored nezakonito izgrađenih objekata ove ili one namene ne rade svoj posao za koji su plaćeni našim novcem, čime štite bezakonje i dovode u pitanje pravnu državu?!

Među građevinskim inspektorima opštine Zemun koji su se držali zakona Republike Srbije sprovodeći ga u delo, kao i radnicima koji su postupali po nalogu opštine Zemun, po gospođi Biševac nije bilo nekog moralno ispravnog Srbina koji bi se poput radnika Ise Mahmutovića, usprotivio rušenju.

Naime, Iso Mahmutović je bio radnik koji se početkom sedamdesetih godina prošlog veka usprotivio rušenju Njegoševe crkve-kapele, ne želeći da ruši svetinju. Poređenje nelegalno izgrađenog verskog objekta u Zemun Polju sa NJegoševom kapelom (za koju iz teksta gospođe Biševac ne možemo utvrditi da li je bila nelegalno izgrađena) je neuporedivo, što uostalom i sama autorka priznaje. No ipak, poređenje je učinjeno da bi se događaju u Zemun Polju neproporcionalno dalo na značaju.
„Mi muslimani najblaže rečeno nismo Njegoševi „fanovi“ (šta god to značilo)…ali ljudskost i pristojnost nalažu čoveku da ne ruši tuđe“, nastavlja autorka. Tu istu ljudskost i pristojnost bi najpre mogli da stavimo u kontekst činjenice da je Islamska zajednica kao investitor još 2014. godine započela sa gradnjom ovog verskog objekta bez dozvole, suprotno važećem zakonu. Takođe, građevinska inspekcija je na osnovu zakona donela Rešenje o uklanjanju nelegalnog objekta i Zaključak o dozvoli izvršenja tog rešenja i to dostavila investitoru, koji je nastavio sa izvođenjem bespravnih radova. Samo od sebe se nameće pitanje da li je pristojno i ljudski da gradite bez dozvole?

Argumenti za uklanjanje objekta poput „nelegalno je izgrađen, što niste tražili dozvolu, pravna država…“, je po autorki sraman izgovor za sramno (ne) delo. Pretpostavljam da je argument za neuklanjanje nelegalnog objekta u Zemun polju to što je reč o verskom objektu. Muslimanskom verskom objektu. Po rečima beogradskog muftije Jusufspahića ovaj objekat je zapravo verski-obrazovni objekat koji je školovao najsiromašniji deo stanovništva i sprečavao ga da bude na ulici i postane socijalni problem. Očigledno da po njemu ustanove socijalnog staranja, osnovne i srednje škole u Republici Srbiji imaju neku sasvim drugu funkciju od obrazovne i socijalne, pa je samo taj versko-obrazovni objekat podoban sprečavanju socijalnih problema muslimana. Napominjem da Zakon o planiranju i izgradnji Republike Srbije, koji između ostalog reguliše i pitanje uslova izgradnje i uklanjanja građ. objekata, ne poznaje termine poput verski, pravoslavni, katolički ili muslimanski. Član 11 Ustava Republike Srbije državu definiše kao svetovnu u kojoj su crkve i verske zajednice odvojene od države, dok se sa druge strane nijedna religija ne može uspostaviti kao državna i obavezna. Drugo, kada već polemišemo o (ne)delima i o tome ko ih sprovodi, Krivični zakonik Republike Srbije nelegalnu gradnju inkriminiše kao krivično delo građenja bez građevinske dozvole (član 219 a KZ-a RS) sa propisanom kaznom zatvora od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom. Žitelji Zemun Polja koji su ometali službena lica u vršenju službene radnje takođe su izvršili krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje (član 322 KZ-a RS). Toliko o (ne)delima.
Islamska zajednica, kao investitor spornog objekta, je bez dozvole gradila objekat u Zemun Polju, oglušujući se o odluke građevinske inspekcije opštine Zemun i krivične prijave. Ovo je činjenica koju nisu sporili ni muslimanski verski zvaničnici. Uostalom na Rešenje o uklanjanju objekata je bilo moguće uložiti žalbu za koju ne znamo ni da je bila uložena. Na pitanje novinarke televizije N1 da li je ikada podnet formalni zahtev za izdavanje građevinske dozvole za ovaj verski objekat, meštani Zemun Polja su za N1 rekli da su imali „usmeni dogovor“ sa nekadašnjim čelnicima opštine Zemun da mogu tu da grade. Koliko mi je poznato Zakon o planiranju i izgradnji Republike Srbije ne poznaje ni termin usmenog dogovora kao uslova za izgradnju bilo kog objekta. Verujem da ga ne poznaju ni zakoni država EU, za koju se autorka inače zalaže. Ako je već pristalica demokratskih vrednosti i tekovina EU, zašto autorka svojim tekstom abolira nelegalnu gradnju muslimanskog verskog objekta? Da li verski objekti uopšteno govoreći zavređuju veći značaj i pažnju od bilo kog objekta druge namene u Srbiji, koja je ponavljam sekularna država? Diskrecionom odlučivanju po ovom pitanju ne bi trebalo da bude mesta.

Druga je stvar njihova selektivna primena. U tome se u potpunosti slažem sa autorkom. Pravo i pravda nemaju isto značenje, i nažalost često isključuju jedno drugo. Svakako je bilo objekata na kojima je prvo trebalo pokazati instrumente pravne države (objekti aktuelnih političkih i verskih funkcionera). Kako je bilo juče, tako je i danas, selektivna primena zakona se nažalost nastavlja. Dalje, ukoliko je tačno da Islamska zajednica već nekoliko decenija nije dobila nijednu dozvolu za izgradnju bilo kakvog prostora kako tvrdi beogradski muftija, pravdu za ovakav vid diskriminacije će morati da potraži pred Ustavnim sudom Republike Srbije, pa i Evropskom sudu za ljudska prava, ukoliko za tim bude potrebe.

Da sumiramo. Dve stvari su nesporne. Prva, verski objekat u Zemun Polju je nelegalno izgrađen. Drugo, takav objekat je posledično, u potpunosti legalno uklonjen. Sa zakonima nema polemike i po njima se mora postupati, jer gde prestaje zakon, tu počinje anarhija.

Na kraju moram priznati da poređenje sa magarcima možda i nije loše. Ako imamo u vidu da je magarac tvrdoglava i uporna životinja, tvrdoglavost i upornost u pridržavanju i primeni zakona Republike Srbije, gdegod i kadgod, je svakako pohvalno, jer je to danas tako retko.

Autor je diplomirani pravnik