Između letećih taksija i kupljenih diploma: Vučić 12 godina nudi srpsko zlato i litijum po hodnicima davosa, ali su ga baš tamo „iskulirali“

Dragi studenti,

Kada ste bili kandidovani za Nobelovu nagradu za mir niko nije očekivao da će ta medalja – preko Venecuele – završiti u rukama osuđenog kriminalca i siledžije koji tvrdi da je sprečio rat između Srbije i Kosova. Nepomenik je sigurno bio u fazonu: „Ko mi otme Nobela?“. Naime, domaći mediji već godinama ponavljaju režimsku mantru kako „krhki mir na severu Kosova samo Vučić čuva“. Ako se ne varam, poslednji je put to u julu 2025. poručio direktor Kancelarije Vlade za KiM. Niko ne pita kako to Nepomenik postiže? Da li ubistvom Olivera Ivanovića ili terorističkim napadom u Banjskoj?

Sada sigurno žali što se nije kandidovao za Nobela, kao onomad Milošević bez obzira što je prouzročio rat na Kosovu, i u BiH pre toga, i u Hrvatskoj pre toga, i u Sloveniji pre toga. Znam, sad će neki reći da je rat na Kosovu počela UČK, ali ja ovde govorim o uzroku bez kojeg ne bi bilo UČK, a to je Miloševićev režim kojem su pridružili radikali.

Tako se krug kriminalaca i siledžija zatvorio – jedan kandidat za Nobela je doveo do rata na Kosovu, drugi je došao do Nobelove medalje jer tvrdi da ga je sprečio, a treći je doprineo ratu i tvrdi da sprečava nove sukobe na Kosovu. Takvu Nobelovu nagradu za „nemir“ je Nepomenik stvarno i zaslužio jer ispunjava i Miloševićeve i Trampove kriterijume. A ta nagrada sada ima novo ime i zove se „Odbor za mir“, međutim, košta (samo) milijardu dolara i ne može svako postati član, nego treba pozivnica. Nepomenik punih 12 godina nudi srpsko zlato i litijum po hodnicima Davosa, ali su ga baš tamo iskulirali.

Dok je jeo sendvič u Davosu, Nepomenik si je rekao: „Kupiću štogod mi Amerikanci ponude!“. I tako, dok je Tramp zaljubljeno držao Vjosu Osmani za ruku u znak učlanjenja Kosova u Odbor za mir, neki niži Trampov službenik je upoznao Nepomenika sa direktorom firme Archer Aviation, Nikhilom Goelom. Ovako je otprilike tekao taj razgovor.

AV: „Šta nudite?“. NG: „Leteće taksije“. AV: „Šalite se? Pa to sam ja slagao na Informeru“ NG: „Ne, mi smo ozbiljna firma.“ „Dobro, pošto taksi?“, NG: „Zavisi dokle će da vozi?“. AV: „Da me vozi u Odbor za mir“. NG: „Eh to je milijardu dolara“. AV: „Znam to, Mali mi je iskeširao iz budžeta, tu je sve u koferčetu, ali pošto leteći taksi do tamo?“. NG: „Pa milijardu dolara.“ AV: „Uh, to je onda ukupno dve milijarde, a nemam sada toliko… Imaću sledeće godine kada prođe EXPO – mogu onda da platim drugi deo?“. „Gospodine, ja samo nudim leteće taksije, a hoće li vas pustiti unutra je Vaša stvar.“ „Dobro, uzmi koferče pa kud puklo da puklo!“. NG: „Sjajno! Čestitam, Vi ste naš prvi kupac, potpišite samo tu da je vožnja na vlastitu odgovornost pošto se tek radi o prototipu.“

I tako je Nepomenik stvarno potpisao ovaj istorijski sporazum i naručio prvi leteći taksi u Srbiji. Kada slušate Trampa ili Nepomenika, ovakve situacije uopšte ne deluju nestvarno. Kako su takve siledžije uopšte dogurale do predsedničkih funkcija?

Odgovor je samo jedan – neobrazovanost – ili po srpski „ćacizam“! Koliko god su ljudi danas pismeniji nego pre sto godina, i dalje smo daleko od obrazovane svetske populacije. Jer obrazovanje nije puka pismenost, nego ovde pre svega govorimo o političkoj pismenosti. Izbori Trampa i Nepomenika pokazuju da je većina građana Amerike i Srbije politički nepismena, a glavni problem leži u obrazovnom sistemu.

Amerikanci u školama slabo uče istoriju, a kod nas se uči faktografski i sa snažnim nacionalnim nabojem. Umesto toga, sa decom bi trebalo diskutovati istorijske uzroke i probleme koji su doveli do ratova i revolucija kako bi se oni danas sprečili. Šta nam vredi da znamo datum početka Francuske ili Oktobarske revolucije, ako nismo naučili kako da sprečimo autokratiju iz koje je jedini izlaz revolucija? Šta nam vredi da znamo koliko Jevreja je ubijeno u Drugom svetskom ratu, a nismo naučili da prepoznamo genocid koji se dešava pred našim očima u Gazi. Šta nam vredi da znamo da je najveći zločinac 20. veka Hitler, a nismo naučili da prepoznamo Hitlere među nama – a to su svakako Putin, Netanjahu, Tramp i ovo naše govno koje se trudimo da ne pominjemo.

Zbog toga ste pogodili pravu temu za vaš sledeći skup 27. januara u Beogradu – a to je obrazovanje. Novi obrazovni sistem mora da kritički preispituje istoriju i da deca uče gde se grešilo, gde je narod najviše stradao, a kako se istorijske greške ne bi ponavljale.

A u Srbiji su već decenijama prisutni i retrogradni procesi u obrazovanju. Sve je počelo sa tzv. Šešeljevim Zakonom o univerzitetu iz 1998, kojim je ukinuta autonomija univerziteta i tada je otpušteno oko 200 nastavnika Univerziteta u Beogradu, kao i osnivanjem privatnih trgovina univerzitetskih diploma poput Megatrenda. Diplome se i danas u Srbiji prodaju na privatnim univerzitetima; univerzitetska autonomija se narušava gašenjem fakultetskih računa SPIRI sistemom i nezakonitim intervencijama policije; a dešavaju se i politička otpuštanja nastavnika. Poslednji takav primer je otkaz profesorki Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Jeleni Kleut. Kada su se studenti pobunili i blokirali fakultet, dekan je pozvao policiju koja je nezakonitom primenom sile isterala prisutne studente, profesore i novinare. I Jelena Kleut je tako nasilno izbačena s fakulteta, ali je postala jedna od heroina studentskog pokreta i novi motiv borbe u Novoj godini – borbe za obrazovanje!

Za konkretno šta treba da se bori vaša studentska lista u sferi obrazovanja? Izdvojiću pet najvažnijih predloga. Prvi sam već pomenuo, a to je snažnije integrisanja političke pismenosti u obrazovni sistem osnovnih i srednjih škola – da se reformišu udžbenici iz istorije i da se uvede na jednoj godini kao obavezni predmet „Osnove demokratije“. Drugi predlog je izbacivanje SPIRI sistema sa univerziteta i fakulteta kako bi im se vratila finansijska autonomija. Uspešne zemlje se mere po tome koliko ulažu u nauku i visoko obrazovanje. Zato je treći predlog povećanje budžeta za nauku i visoko obrazovanje – ne za 20% koliko ste tražili na početku (u četvrtom zahtevu), nego barem za 50%. Samo tako će se obezbediti besplatno visoko obrazovanje. Nikome ko upiše fakultet i ko redovno studira ne sme novac da bude prepreka da završi studije. Četvrti predlog je usmeren snažnijoj autonomiji fakulteta i univerziteta – u savetima nemaju šta tražiti predstavnici osnivača (države) koji sada učestvuju sa 25% u savetima. Peti predlog je da se u zakonu propiše da statuti visokoškolskih ustanova moraju regulisati mogućnost sazivanja i odlučivanja na plenumima.

I dozvolite mi još jedan, poslednji savet, znam da ste skup zakazali za Savindan kao školsku slavu i to je dobro i kao faktor ujedinjenja zbog teme obrazovanja, ali to je dovoljno. Nikako nemojte događaj pretvoriti u apologiju Svetog Save jer zapamtite da je Srbija sekularna država i da u njoj žive i građani drugih vera i nacija.

Počeo sam sa Nobelovom nagradom za mir i podsetio bih da je njen najznačajniji dobitnik – u vreme kada je nešto vredela – južnoafrički predsednik Nelson Mandela. Prilikom osnivanja organizacije za unapređenje obrazovanja i zdravstva u Južnoj Africi, Mandela je rekao: „Obrazovanje je najmoćnije oružje koje možete upotrebiti da promenite svet.“ Zapamtite to. Vidimo se 27. januara!

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu (ime i prezime poznato redakciji)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.