U broju „Danasa“ od srede, 25. aprila 2012, u rubrici „Dijalog“, u inače izvanrednom ličnom stavu izvršnog direktora Muzeja savremene umetnosti, g. Slobodana Nakarade, povodom tragične sudbine jednog od glavnih beogradskih i srpskih muzeja – Muzeja savremene umetnosti na Ušću, inače od fundamentalnog značaja za kulturu i umetnost Jugoslavije i Srbije, potkrala se, nadamo se omaškom, jedna ali veoma važna nepreciznost.
Naime, u pominjanju autora samog zdanja muzeja, inače arhitektonskog remek-dela savremene arhitekture, g. Nakarada navodi samo prezimena – akademika Antića i arh. Raspopovića. Iz ovako navedenih prezimena autora moglo bi se zaključiti da se radi o dvojici autora, međutim ovde se radi o autoru, akademiku arh. Ivanu Antiću i autorki arh. Ivanki Raspopović, inače, između ostalog, i dobitnice prestižne Oktobarske nagrade grada Beograda za 1965. godinu (zajedno sa akademikom arh. Ivanom Antićem), baš za ostvarenje ovog izvanrednog zdanja.
Inače, uklapajući se u naslov samog teksta o kulturi zaborava, veoma često, a poslednjih godina gotovo po pravilu, pri spominjanju autora zgrade samog muzeja, autorka arh. Ivanka Raspopović potpuno se izostavlja, čime se ionako mali broj žena arhitekata u istoriji srpske arhitekture predaje kulturi zaborava ili zaboravu kulture.
Nenad Perović, dipl. inž., BeogradPratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
