Jesu li udžbenici skupi?

E, ovde na sve rečeno dolazi jedno ALI! Zašto se uoči svakog polaska u školu govori o ceni udžbenika kao velikom porodičnom izdatku? Čini se da je to najveći problem uoči svakog prvog septembra. Slično pitanje se ne postavlja za cenu mobilnih telefona, onih nešto starijih učenika, koji neretko premašuju cenu bar pola ako ne i celog kompleta udžbenika. Odgovor je već gore pomenut.

Čemu ulaganje u obrazovanje? Današnja škola je sistemima besmislenih zakona, prepisanih od pogrešnih zemalja, po kojem je ponavljati razred vrlo teško, a „štancovanje“ odličnih praksa, sveden na to da se škola može završiti i bez nekih udžbenika.

A, posle? Pa, ništa! Tu su (čast izuzecima) privatni fakulteti (koje predsednik najveće stranke preporučuje pre državnih) i neki nečasni izuzeci među državnim fakultetima, na kojima su dovoljne i skripte za dobijanje diplome raznih nivoa.

A i koliko se vrednuje obrazovanje? O tome bolje ni da ne pričamo… I ne mislite da su u pitanju samo udžbenici i udar na kućni budžet! Ne! Većina učenika kupuje polovne ili iskopirane udžbenike, tako da niko više ni ne čuva stare, koji će možda nekad zatrebati, jer – neće!

Sa „problematičnom cenom udžbenika je sve počelo, a onda pomereni za ne zna se kad Bitef, Fest, otkazan Beogradski festival igre i ko zna šta će sve još biti pomerano, otkazivano, stavljano u drugi plan, umesto da bude prvorazredni kulturni događaj i koliko ćemo često u budućnosti imati vojne parade, vežbe i slične „ivente“

Dakle, ne zavaravajte se! Sve počne tako: izokola, ali i direktno (tamo gde će najviše da zaboli), pa se širi… Epilog – sistem vrednosti koji odgovara onima koji, parafraziraću Teofila Pančića, imaju jedini cilj da nam se us… unerede u život.

Autor je profesor književnosti

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.