foto: M. M./ATAImagesOdavno mislim da nema većeg dostignuća ljudskog roda od jezika. Da li je moguće zamisliti ijedan segment civilizacije bez jezika, i bez obzira da li je upotreba koščurine kao oruđa i oružja (pogledati „Odiseju 2001“ Stenlija Kjubrika) prethodila jeziku ili je jezik ta bozonska čestica civilizacije, komunikacije, sporazumevanja ili planiranja, ne znam, ali jedno je sigurno: jezik je moćan segment ljudske prošlosti i budućnosti i poseduje svojevrsni imunitet kojim se brani od zloupotreba kojim su defektni ljudski karakteri skloni.
Shvatili ste, pretpostavljam, da ću se u nastavku ovog teksta pozabaviti jezikom tiranina i njegovih tiranstvu privrženih saradnika kojim nam oni više govore o sebi nego o onome o čemu oni misle da govore. Jezik kao lakmus papir nečijih namera, karaktera, želja i na kraju frustracija, kompleksa i psihoza. Jezik kao doušnik ili svedok saradnik kojim se patologije tiranstva otkrivaju tiradama samih tiranina.
„Borićemo se na svakom mestu. Borićemo se i pružaćemo im otpor na svakom mestu, samo hoćemo da VRATIMO sve što su nam oteli, a sve što je bilo normalno“ izjavio je Aleksandar Vučić ispred polupanih prostorija Srpske nasilne stranke. Mislim da prevod ove izjave i nije potreban, ali evo u nekoliko reči: Osvojili smo sve u ovoj državi i vratiti vam nećemo, tačka. Lupaćemo stakla da bismo mogli da lupamo vaše glave. Imamo veliko iskustvo i van granica Srbije, a ovde smo na domaćem terenu. No, kako se pokazalo koliko „zaljubljenik“ u srpski narod taj isti narod malo poznaje, eto brzo promene taktike. Pokazalo se da se pendrekom rejting ne uteruje a ni strah. Pa eto u duhu šizofrenije iznenadne promene. Ali ako car laže, jezik je svedok, pa ko pažljivo sluša ili čita (jer je ponekad neizdrživo TO slušati) može se uveriti da tu promene i nema.
Predsednik svojih glasača je pre par dana, nakon prebijanja na ulicama, pozvao „studentsko-blokaderske demonstrante“ na razgovor i debatu na svim našim televizijama i portalima sa legitimnim predstavnicima koje oni izaberu.
„Spreman sam PROTIV… i ne protiv, izvinjavam se, i to je ono što potvrđuje moje greške… Spreman sam da uđem u dijalog, debatu javno, sa troje ili četvoro. Pa koji drugačije misle. Imaju pravo da to zahtevaju od svog predsednika (svojih glasača), uključujući i izbore i sva drugo“. On će biti spreman da ih SASLUŠA… Ha, saslušanja su nadležnost policije, kaže nam jezik doušnik, a kakve je akcije policija sprovodila protiv studenata i građana Srbije imali smo priliku da vidimo a neki i da osetimo, otuda nam je reč PROTIV otkrila i po čijim nalozima. To znamo i bez ovih reči izdajničkog jezika (samozaštićenih svedoka). Odbiše studenti nedefinisano propagandno ćaskanje pred svim kamerama. Odgovor: „Svoj život sam posvetio Srbiji i dok sam živ boriću se protiv svih koji žele da je unište“.
Dakle, jezik nam došaptava, Srbija kojoj sam posvetio život sam ja sam, i boriću se protiv svih koji ne žele da žive pod mojim uslovima i u mom scenariju. „Država to sam ja“ je inače zastupljeno u većini izjava predsednika svojih glasača, pa kako reče pesnik „Ništa novo pod neonom“.
Opet u duhu musake, red borbenih pa red miropozivajućih izjava, a opet u cilju uterivanja rejtinga, usledila je brzo i mirotvorna izjava na predstavljanju, ne znam već koji put, istih mera za sreću i blagostanje: „I Ukrajina i Rusija razgovaraju pa ću i ja nastaviti uporno da pozivam na dijalog“. I tako dalje i tako bliže. Ima DŽoni stih koji veoma volim: „Ili je nemir ili je strast/ima tog ovde isuviše“. Prepevajmo ga u duhu teksta: Ili je bolest ili je zlo/ Ima tog ovde isuviše“. Do slobode!
Autor je vajar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
