Kako smo „pumpali“ u Rovinju: Dnevnik Dragoljuba Draže Petrovića

Sreda 17. septembar

Krećemo kolima put Hrvatske u šest ujutru. Vozi Siniša. Idemo preko Šida, na granični prelaz Tovarnik, da izbegnemo tradicionalni gužvanjac na Bajakovu i Batrovcima. Odlučujemo da prvo odemo u Pulu kako bismo popili piće i slikali se kod arene, a onda pravac Rovinj, na najbolji vikend u godini, na Weekend media festival.

Tamo imam panel sa Kesićem. Njega organizatori zovu svake godine da im organizuje „nešto vedro“, jer je postao prava regionalna zvezda. Sećam se, kada smo zajedno 2016. godine prvi put išli na Weekend festival u Rovinj, sem nekoliko Srba na kasnom septembarskom letovanju, niko drugi nije ga zaustavio da se fotografišu. I njemu bilo čudno, sviknutom na popularnost i – „hej, Kesiću, je l’ može jedan selfi!?“ – gde god da je.

Kako su godine odmicale sve je teže prolazio rovinjskim uličicama bez selfiranja. Sada već ne može da prođe ni ulicama ni festivalskim prostorom nekadašnje Tvornice duhana „Rovinj“, pa nijedan Weekend ne prolazi bez njega. Eksjugosloveni ga obožavaju, postao je regionalni dobri duhoviti duh.

Naš panel je zakazan za subotu u najvećoj sali festivala i zove se „Bili Srbin, Hrvat i Slovenac…“

Kesićeva zamisao je da sa našim drugarima, Antom Tomićem, Hrvatom, i Zoranom Predinom, Slovencem, pričamo o nacionalnim stereotipima. Meni je poverena uloga Srbina a Kesić će, iako Srbin, biti moderator, dakle od svega po malo.
Odmah mi je bilo jasno da će od tog panela da ispadne neki belaj.

Četvrtak 18. septembar

Na festival sam prvi put došao sa ćerkom. Srećem sjajnog kolegu, Amira Zukića, direktora programa N1 Sarajevo, koji je takođe došao sa ćerkom.

– To je znak da smo omatorili! – šali se Amir.

Stigao je i Kesić koji je tog dana u Beogradu snimio prvu emisiju „24 minuta“ u sezoni i odmah krenuo ka Istri.
Stigao je i Ante Tomić, sa svojim drugom Mariom. Od Splita do Rovinja oni su kolima putovali skoro isto koliko i mi od Beograda.

Šetamo pored mora od našeg hotela „Lone“ ka starom gradu i pričamo kako je Rovinj čaroban i kako bi danas verovatno bio u Italiji da general-lajtnant Petar Drapšin, komandant Četvrte jugoslovenske armije, nije izvršio desant na Istru, te se zaustavio u Trstu.
Rovinj je, kao i cela Istra, valjda jedino mesto bivše SFRJ gde su i dalje nedirnuti spomenici antifašistima, partizanima, a ulice nose imena boraca protiv okupatora iz Drugog svetskog rata.

Kada smo juče bili u Puli, Puljanin koji drži kafić u kome su po zidovima oslikani partizani, partizanke, zvezde petokrake, uramljena slika druga Tita, proleterski barjaci, poverio nam se da mu je konobarica bila na koncertu Tompsona na zagrebačkom hipodromu. Ni njemu nije jasno zašto.

Uveče je u Rovinju bio koncert Lepe Brene, u organizaciji kompanije koja izdaje Kurir.

Petak, 19. septembar

Vožnja bicikla po park-šumi „Zlatni rt“ je rovinjski ritual. Šljunkovita šumska staza ide pored mora i morate paziti samo da ne pregazite bračni par penzionera iz Hamburga koji šeta posred staze.

Žena koja nam je iznajmila bicikle, sedi u dvorištu u ulici Prve istarske brigade, srdačno nas pita šta radimo ovde.

– Imamo panel u subotu na festivalu, Kesić, Ante Tomić i Zoran Predin! – kažem.

– Aaaa, Kesić, voolim njega, je li on ima stan ovde u Rovinju?

– Nije to taj, gospođo. Ivan Ivanović ima stan u Rovinju. Nije to ista osoba, znate – objašnjavam joj male tajne srpskog šou biznisa, satire i TV voditeljstva.

Subota, 20. septembar

Tri sata popodne je, najveća festivalska sala je krcata. Počinje naš panel.

– Dame i gospodo, dragi prijatelji, moje ime je Zoran Kesić. Dobrodošli na panel pod nazivom „Bili Srbin, Hrvat i Slovenac“. I verovatno će na kraju sve da ih nadmudre Mujo i Haso. A vidim ima i takvih u publici, pa slobodno dobacujte na nekom od jezika entiteta, kantona i distrikta Brčko – počinje Kesić uz ovacije publike, koja ga primetno obožava, čak i kada se, ko danas, obukao malko čudno, u neke pantalone i sako koji liče na pidžamu.

Najavljuje nas:

– Na poziciji Srbina Dragoljub Draža Petrović – kaže Kesić, ja salu pozdravljam sa visoko uzdignuta tri prsta i svi aplaudiraju, čak i prisutni Hrvati.

– Na poziciji Hrvata Ante Tomić – kaže Kesić, a Ante maše i svi aplaudiraju, čak i prisutni Srbi.

– Na poziciji Slovenca Zoran Predin – kaže Kesić, a Predin se smeška, i svi aplaudiraju, čak i mi.

Prvo pričamo o Slovencima.

Kesić pravi uvod: „Krenućemo od Slovenca, što bi se reklo ko raspad Jugoslavije, ali danas se ne raspadamo… To ćemo večeras! Ne govorimo o onome što nas razdvaja, već o onome što nas spaja. A to je potreba da zezamo Bošnjake. Dobro… i to. Ali pre pre svega potreba da izgradimo stereotipe o komšijama. Čemu stereotipi? Valjda se tako osećamo sigurnije – kad nas komšije napadnu znamo bar kakvi su. E pa, ako nas napadnu Slovenci, ono što je sigurno – neće nas ubiti od smeha.

Jer Slovenci su „neduhoviti, hladni, proračunati, ko neki Austrijanci 2.0, ali vredni i pedantni, oće da popiju, ekološki osvešćeni, svi skijaju i planinare“. Zorane, ima li istine u ovim stereotipima, evo za publiku koja sada prvi put vidi živog Slovenca, kakav ste vi narod? – ovako Kesić najavljuje Predina, onda svako od nas kaže nešto o Slovencima, uglavnom publici se izgleda sviđa, plješću i smeju se.

Onda pričamo o Hrvatima. Kesić najavljuje: „Za Hrvate važi stereotip da su uobraženi, onako malo hladni, ko neka aristokratija, svi se umotavate u šahovnice, vičete – mi Hrvati – ko da je to neki pa uspeh, a zapravo vas je Bog pogledao da imate more. I zato ste valjda i okrenuti Bogu i crkvi i klečite vikendom na Trgu Bana Jelačića što deluje dosta čudno, ne znam je l’ smešno čudno ili strašno čudno – verovatno nešto između.

U delu srpskih medija, bar onih koji su pod kontrolom vladajuće stranke, stereotip o Hrvatima je vrlo sveden i glasi prosto… Ustaše. Pa kad smo već kod toga, Ante, kako je bilo na Tompsonu, ne videsmo se otad, jesi li bio u prvim redovima ili u nekom VIP odeljku…“ – pita Kesić Tomića, onda svako od nas kaže po nešto o Hrvatima, uglavnom publici se izgleda sviđa, plješću i smeju se.

Naposletku stigosmo i do Srba.

Kesić najavljuje: „Najlepše smo sačuvali za kraj. Šta reći o Srbima… Nego da su gostoljubivi, da te nude da jedeš i piješ dok se ne u….š, da su temperamentni, skloni da se inate, ali i da su lenji, neorganizovani, površni, mnogo pričaju a malo ostvaruju, i da često imaju katastrofalne izbore svojih predvodnika. I onda iznova i iznova mora da se šta… Pumpaj!“

Publika aplaudira na Kesićevo pumpanje, a moj zadatak je bio da publiku kao uvodničar ovog segmenta upoznam sa Srbima. Svi naravno shvataju da se mi samo zezamo, svako na svoj račun, a i na račun drugih, svi, naravno, sem nekih koji su budale. Ali o tome u ovom dnevniku iz Rovinja malo kasnije.

Elem, u svom opisu Srba kažem da su Srbi nastali tri nedelje pre nego što je Bog stvorio skromnost, te da su Srbi neviđeno talentovani da se uvek uhvate za pogrešnu stvar.

– Da je pun džak Ajnštajna, a jedan Vučić, oni bi su uhvatili za Vučića. Da je pun džak Đoke Balaševića, a jedan Šešelj, oni bi se uhvatili za Šešelja. Što mu u stvari dođe isto kao da su se uvatili za Đoku, al’ ne Balaševića – pričam, publika se smeje, pomenem i da su Srbi veliki zavodnici, jer se i Severina čak dvaput udavala za Srbe, ali se posle dvaput razvodila od Srba.

– Tako da nismo samo veliki zavodnici, već i veliki razvodnici – objasnim stručno.

Kesić onda pozove publiku da postavlja pitanja:

– Prelazimo na pitanja publike, molim da se predstavite i naglasite kako se nacionalno izjašnjavate jer nas jako zabole da znamo koji ste moj, a svi smo naravno naši. Ko želi da postavi pitanje neka podigne tri prsta! – kaže Kesić.

Na kraju nas dva prisutna Srbina na stejdžu zapevamo „Ko ne skače, taj je ćaci“, a pola sale horski prati skandiranje. Čini nam se da pola sale čine Srbi.

Panel je bio gotov, svi smo bili srećni jer možemo ostatak dana da provedemo uz čari malvazije i najbolju rovinjsku žurku Dajrekt medije u konobi „Sidro“.

Tako i bi. Posle žurke u „Sidru“ neki su otišli na koncert Tajči.

Nedelja, 21. septembar

Sedimo ćerka i ja na bazenu hotela „Lone“ i hranimo galeba, što je inače u Rovinju valjda zabranjeno jerbo na nekoliko mesta u gradu piše „Zabranjeno hraniti galebove“, kada mi stiže poruka od drugara iz Beograda: „Pročitao sam u tabloidima da si psovao rođenu zemlju u inostranstvu. Skandalozno :)“

Nemam pojma o čemu se radi, ali, iskusno, odlazim na portal glavnog srpskog denuncijenta i saradnika „okupatora“, Informera. Tamo smo glavna vest, piše ovako: „Tajkunski novinar Draža Petrović i dvorska luda tajkuna Dragana Šolaka, Zoran Kesić, pokazali su da su dno dna kakvo je teško opisati rečima, budući da su, verovali ili ne, usred Hrvatske pljuvali po sopstvenoj zemlji i narodu. Naime, njih dvojica su učestvovali na Vikend medija festivalu u Rovinju, gde su se na pozornici pred mnoštvom okupljenih Hrvata sprdali na račun sopstvene zemlje i naroda, što je izazvalo salve smeha u publici i aplauze oduševljenja…“

Odem i na portal Kurira, organizatora koncerta Lepe Brene u Rovinju. Tamo smo isto glavna vest: „Na Vikend medija festivalu u Rovinju zabeležen je skandalozan i sraman gest dvojice učesnika iz Srbije koji su se javno na pozornici rugali i sprdali na račun Srba, svojih sunarodnika, i sopstvene zemlje, što je među Hrvatima u publici izazivalo salve smeha.

Cela sala se smejala dok su Dragoljub Draža Petrović, kolumnista Danasa, i Zoran Kesić pljuvali po rođenom narodu. Ljudski je napraviti šalu na svoj račun pa i račun svog naroda, ali ne i rugati se zemlji iz koje potičeš i medijski festival koristiti za promociju blokaderske politike. Dok je Petrović pokušavao da bude duhovit sipajući uvredu za uvredom na račun Srba, Hrvati u publici su se grohotom smejali, čak i u trenutku kad je Petrović pokušao i da „pumpa“ sa scene, ali to je njima bilo uglavnom smešno. Cela sala im je aplaudirala dok su se sprdali na račun srpskog naroda…“

Odem na sajt uglednog Aloa, tamo piše: „Skandalozni snimci zabeležni su u Rovinju, gde su Petrović i Kesić na najgori način opisivali Srbe pred hrvatskom publikom koja se grohotom smejala. okušavali su i da pumpaju što je takođe bilo smeštano publici u Rovinju. Hrvat u Srbiji to nikada ne bi radio svojoj zemlji i svom narodu.

Ali zato mi imamo Petrovića i Kesića, da u komšiluku pljuju po svemu srpskom! Nema druge reči kojom bi se ovo opisalo osim – bruka!“

Vidim i da smo treća vest u Nacionalnom dnevniku Pinka. Prilog počinje ovako: „Šolakovi novinari Draža Petrović i Zoran Kesić još jednom su, usred Hrvatske, ponovo vređali sopstveni narod. Ovaj put u Rovinju…“

Sedim posle, gledam u more i razmišljam: „Jbt, s kojim budalama mi delimo profesiju i našu lepu Srbiju“.

U koju smo se to veče vratili preko Bajakova i Batrovaca.

Autor je glavni i odgovorni urednik Danasa

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.