Kako stvoriti vrli novi srpski svet

Zakonodavna, izvršna i sudska vlast, vojska, vodeći mediji i spoljni poslovi, izašli su iz okvira.

Ustav kao nosioca vlasti prepoznaje građanina, koga zastupaju institucije. Ali građanin Srbije danas je na ulici.

Gde protestuje zato što institucije više ne postoje. Suverenitet građanina Srbije doslovno je otet: ako je u raspadu zemlje opljačkan i ponižen, danas je i obespravljen.

Ali nije razjedinjen.

Mada postoje razlike među nama.

Danas, kad je ceo svet na prekretnici i „oštroj krivini“, naše različitosti će pomoći da se prevaziđu sve naše razlike.

Najpre o granicama i međunarodnom položaju i razgovorima u Evropi i svetu, o čemu građani niti su pitani niti odlučuju mada se razgovori vode u njihovo ime.

Suština svakog predloga ili inicijative koja Srbiji dolazi od strane sadašnje Evropske zajednice, bez obzira na formu znači sledeće:

– Srbija da se odrekne Kosova odmah i proglasi sankcije prema Rusiji odmah, u zamenu za obećanje da će 2030. možda biti punopravna članica EU.

– Ne postupi li tako, povući će se strani investitori, a proces evrointegracija stati. A sa tim će nestati i podrška Rusije.

Zato ne postoji bolja ponuda za Srbiju, već da svaku takvu ponudu odbije.

Status Evrope kao zajednice država i budućnost same Evrope isključivo zavise od ishoda rusko-ukrajinskog spora.

Bez obzira na to kada će ishod nastupiti i koja će strana biti pobednica, uključujući i okončanje sukoba primirjem.

Sa tog razloga Srbija, kao evropska zemlja čiji teritorijalni integritet garantuje Rusija, apsolutno mora da održava zamrznuti konflikt sa tzv. Kosovom braneći tako svoju državno-pravnu celinu, da ne bi sutra bila u situaciji zemlje bez granica i zemlje bez prijatelja koja moli, da kao poslednja uđe u moguću konfederaciju jednog od dva ili tri buduća koncentrična kruga Evrope, evropske Crne Gore, Albanije, Kosova i Makedonije, ne znajući gde je Vojvodina i ne znajući gde je Republika Srpska.

Mirovanje situacije sa Kosovom mora da održi po svaku cenu, jer Srbija ne zna, kao što ni Evropa ne zna, da li će jedan od ishoda ratnog sukoba ili možda krajnji, biti savez Nemačke i savez Rusije, kojima će slobodna Ukrajina biti most prijateljstva.

I to nam naše spoljnopolitičko mirovanje daje vremena da bolje osmotrimo i sagledamo sebe i svoju unutrašnju političku situaciju.
Srbija da se u potpunosti okrene sebi i obnovi sopstvene resurse kojih nije malo, i da jača institucije kako bi spremna dočekala ishod sukoba koji će rešiti i njeno teritorijalno i njeno građansko, istorijsko i civilizacijsko pitanje u narednih stotinu godina. Da uspostavi vezu sa svojom dijasporom i pozove dijasporu da investira.

Zato treba podržati svaki apel koji poziva na jedinstvo i prestanak svih unutrašnjih razmirica.

Razlog više ukoliko taj apel dolazi od predsednika Republike. Koji taj poziv treba javno da uputi svim građanima, potpuno svestan istorijskog trenutka u kome se ceo svet nalazi.

Ukoliko predsednik uputi takav poziv, dobro je.

Ali samo ako definiše cilj i svrhu tog poziva i potkrepi ga konkretnom podrškom nemešanjem uticaja u rad institucija.

Možda neće biti potreban ni referendum niti izbori, još manje stranačke skupštine i stranačke koalicije: apsolutnu podršku građana dobiće odmah.

Ako poziva na jedinstvo, i novi društveni dogovor, onda lično on mora bez odlaganja da realizuje ono što je obećao pre dvanaest godina: rat, ali rat kriminalu i korupciji koja je zarobila državno biće Srbije.

Na tom temelju on je dobio glasove birača i poverenje građana Srbije 2012.

Rat životu nedostojnom čoveka, rat tabloidnom novinarstvu i lažnim vestima, rat lažnim diplomama i lažnim radnim mestima, rat pravdi koja je pravda samo po imenu, a velika je nepravda koja se olako potvrđuje državnim pečatom; rat siromaštvu, nasilju, gladi i bolesti.

Ako nije spreman da ispuni obećanje odmah, kasno je za izbore, kasno je za razgovore.

Dolazi vreme za Ustavotvornu skupštinu Srbije.

Autor je pravnik iz Vršca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.