Kako vlast za izbore prikriva okupaciju

RIK u odluci najpre konstatuje da predstavnici institucija samouprave u Prištini onemogućavaju da glasanje bude sprovedeno na biračkim mestima na Kosovu i Metohiji, i poziva se na izveštaj koji je o tome dobila od Kancelarije za KIM, a u kome se kaže da predstavnici Prištinskih institucija, zapravo, odbijaju da sarađuju sa misijom OEBS-a na Kosovu u organizaciji i sprovođenju izbora za državne organe Republike Srbije i time sprečavaju glasanje na izborima. Kancelarija za KIM moli Republičku izbornu komisiju da u skladu sa svojim nadležnostima preduzme sve neophodne radnje kako bi se biračima sa Kosova i Metohije omogućilo da ostvare svoje biračko pravo.

Republička izborna komisija je odlučila, najpre, da birači sa Kosova i Metohije glasaju u opštinama Bujanovac, Kuršumlija, Raška i Tutin. Međutim, Republička izborna komisija i lokalne izborne komisije, kao organi za sprovođenje izbora, niti drugi državni organi nemaju nadležnost da premeste izbore sa jednog dela teritorije države na drugi. Naprotiv, zakon obavezuje da se biračka mesta, dakle mesta na kojima će građani glasati, odrede tako da budu pristupačna biračima i da im omoguće da glasaju bez teškoća.

Zatim, Republička izborna komisija je ovlastila lokalne izborne komisije za Kosovo i Metohiju da do 26. marta odrede biračka mesta za glasanje birača sa Kosova i Metohije u navedene četiri opštine centralne Srbije. Zakonski rok za određivanje biračkih mesta je 10 dana od stupanja na snagu odluke o raspisivanju izbora. Dakle, zakonski rok za određivanje biračkih mesta je odavno istekao. Niko nema pravo da menja zakonski rok za preduzimanje te izborne radnje, pa ni Republička izborna komisija.

Zakon izričito propisuje da birački odbori moraju biti imenovani najkasnije 10 dana pre dana glasanja. Zakonski rok za tu izbornu radnju je protekao 24. marta, a Republička izborna komisija je, flagrantno kršeći zakon, bez zakonom datog ovlašćenja da odredi drugi rok, ipak odredila da će za biračke odbore na novim biračkim mestima na kojima će glasati u centralnoj Srbiji građani sa Kosova i Metohije to biti učinjeno najkasnije 3 dana pre dana glasanja.

Isto se odnosi i na druge izborne radnje, kao što je predlaganje članova i zamenika članova biračkih odbora, pripremanje izvoda iz jedinstvenog biračkog spiska za pojedina biračka mesta, primopredaja izbornog materijala…

Dakle, izbori za predsednika Republike i Narodnu skupštinu se izmeštaju izvan Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija bez ikakvog zakonskog i Ustavnog osnova, i izborne radnje se sprovode suprotno važećem Zakonu o izboru narodnih poslanika. Građani koji žive na Kosovu i Metohiji će morati da putuju i po 100 km do mesta na kome će moći da glasaju na izborima 3. aprila. To predstavlja teškoću za glasanje, a biračka mesta su nepristupačna jer dolazak do njih za birače predstavlja i bezbednosni rizik.

Po svojoj suštini odluka Republičke izborne komisije ne predstavlja određivanje načina na koji birači ostvaruju biračko pravo, već izmeštanje izbora sa jedne teritorije države, koju čini jedna autonomna pokrajina sa 4 upravna okruga, na drugu teritoriju, koju čine 4 opštine u centralnoj Srbiji. Takav pravni akt je u suprotnosti sa članom 8 Ustava, koji propisuje načelo teritorijalnog jedinstva i nedeljivosti, i načelo nepovredivosti granice. Takođe, takav pravni akt je u suprotnosti sa članom 4 Ustava koji propisuje jedinstvo pravnog poretka.

Ako država ne može da sprovede izbore za državne organe na jednom delu svoje teritorije, jer se tome suprotstavljaju lica koja na tom delu teritorije vrše faktičku vlast, to znači da je taj deo teritorije države okupiran.

Na okupiranoj teritoriji ne mogu se sprovesti izbori, a izmeštanje izbora sa te teritorije jeste, zapravo, prikrivanje okupacije.

Odluka o izmeštanju izbora sa teritorije Kosova i Metohije se pravda željom da se omogući građanima koji žive na okupiranoj teritoriji da ostvare svoje aktivno biračko pravo. To je lažna briga za ostvarivanje njihovog prava, najpre zato što se građani koji žive na Kosovu i Metohiji predloženim “načinom“ ostvarivanja njihovog biračkog prava dovode u ozbiljan bezbednosni rizik. Zatim, po predloženom “načinu“ oni svoje aktivno biračko pravo mogu ostvariti uz ozbiljne teškoće koje predstavlja putovanje od više desetina kilometara u jednom pravcu. To bitno smanjuje pristupačnost ostvarivanju prava. Nije, dakle, reč o brizi za građane koji žive na KIM nego o političkoj propagandi da se o njima brine. Ta propaganda je zapravo usmerena na birače u centralnoj Srbiji.

Nipošto se ne sme zanemariti mogućnost zloupotreba na 140 biračih mesta za birače sa KIM, na kojima će biti vrlo teško obezbediti u narednih samo nekoliko dana delotvornu kontrolu glasanja, brojanja glasova itd.

Dakle, vlast koja organizuje ove izbore najpre krši sopstvene Ustav i zakon, a zatim izlaže bezbednosnom riziku desetine hiljada građana sa Kosova i Metohije. Sve to da bi prikrila okupaciju dela državne teritorija, da bi održavala birače u Srbiji, pa i građane koji žive na okupiranoj teritoriji u zabludi kako je posvećena brizi za Srbe na Kosovu i Metohiji, što konačno otcepljenje tog dela naše teritorije čini postepenim i neprimetnim. A kada se osvestimo, taj opaki posao će biti okončan. Prikrivanje tog procesa predstavlja saučestvovanje u okupaciji i secesiji dela državne teritorije.

Autor je advokat i zamenik člana RIK