Kamo sreće jedan novi Đinđić: Novo pismo jednog profesora studentima

Dakle, slažemo se da Srbiju treba da vode profesionalci – kamo sreće jedan novi Zoran Đinđić! Ali Basara misli da ako sada nema tog Mesije-profesionalca na vidiku – a nema ga – bolje da pustimo da Srbiju vodi iskusni profesionalac: Nepomenik. Lopov, lažov, siledžija, autokrata, hulja – za Basaru je i to bolje nego da podržimo istinske borce za slobodu bez političkog iskustva – a to ste vi. To su i Hrka i Jaćimović koji vas podržavaju pod cenu života. Rezultat vaše dosadašnje borbe je studentska lista profesionalaca, ali ne političara, iz koje bi trebalo da se izabere oročena vlada za pripremu fer izbora, a do tada će se, nadam se, pojaviti neki novi Đinđić.

Jer da se sada i pojavi neki novi Zoran Mesija-profesionalac, on ne bi mogao da izbegne jedan od dva scenarija koji neminovno sleduju. Crni scenario znate – originalni Zoran (Đinđić) nije bio ni prvi ni poslednji sa kojim se obračunala duboka država. U sivom scenariju bi Zorana Mesiju, zbog sve veće popularnosti, vlast i opozicija rasturila u medijima da im ne bi slučajno ugrozio fotelje. Vlast bi ga proglasila stranim plaćenikom, a opozicija režimskom krticom i njegova politička karijera bi ubrzo bila završena. Bio bi živ, ali njegov javni domet bile bi kolumne u Danasu (ne u Kuriru jer se jedan Đinđić ne bi tamo prodao).

Belog scenarija gde bi Mesija-profesionalac sada mogao da preuzme vlast i napravi od Srbije Nemačku nema na vidiku. Đinđić je posle 5. oktobra došao na vlast sa 45 mesta (18%) u Skupštini i to se pokazalo kao kardinalna greška. NJegove reči su zvučale lepo, demokratski, evropski, ali on svoje ideje nije mogao da realizuje. Neki novi DoS prepun „profesionalaca“ kojima je uzor Putin – od Miloša Jovanovića do Nemanje Šarovića – pod kišobranom Mesije – bio on lično Isus Hrist ili prorok Muhamed – takva koalicija bi provereno vodila u onaj čuveni Basarin „čabar“. Mesiju bi razapeli pre nego bi Jude u Vladi izbrojale pare za izdaju.

U autoritarnim uslovima ne možete da se borite samo argumentima, potrebni su simboli da doprete do široke mase preko medijske blokade. Potreban je neko ko je spreman da rizikuje sopstveni život za slobodu – neko ko je imun na priču o stranim plaćenicima i režimskim krticama.
Za razliku od Đinđića, Hrka i Jaćimović su pokazali spremnost da rizikuju sopstveni život za slobodnu Srbiju. Oni su pokazali iskrenost koja se ne može odglumiti. Zbog toga im narod veruje i slediće ih. To zna i režim i zato nije slučajno da neke režimske krtice izigravaju životnu ugroženost. Neću reći ko jer ne želim nikome da sudim na osnovu lične sumnje.

Kad smo kod toga, moram ovde da uputim kritiku beogradskim studentima u blokadi koji su se 28. novembra „Važnim saopštenjem“ ogradili od niza organizacija i pojedinaca – na osnovu sumnji. Podsetio bih da su ranija ograđivanja od opozicionih grupa i pojedinaca imala pogubne posledice za same studente. Setimo se kroz kakav košmar su, posle ograđivanja od njih, prošli (i još uvek prolaze) dvanaestoro članova aktivističke grupe Stav i student Pavle Cicvarić o čijem planiranom ubistvu se govorilo na Informeru i koji je i sam bio pritvoren.

U poslednjem ograđivanju, pominje se prvo novosadski advokat Srđan Kovačević zbog nedozvoljenog uticaja na novosadske zborove i studentske plenume. Možda je to istina, ali zar se ne bi onda trebali od njega ograditi novosadski, a ne beogradski studenti?

Osim toga, ogradili su se i od Anketne komisije (i to ne prvi put) i od Pobunjenog univerziteta predvođenih profesorom Tanasijem Marinkovićem koji je „u više navrata pokušavao da utiče na donošenje odluka u okviru studentskog pokreta“. Pa šta ako jeste? On je vaš profesor – i to profesor ustavnog prava – a ta oblast je možda i najvažnija za pronalaženje izlaza iz ove političke krize.

Anketna komisija je osnovana u februaru kako bi istraživala odgovornost za urušavanje novosadske nadstrešnice i obznanila je u oktobru u sažetom izveštaju konkretne propuste i opstrukcije države. U Komisiji učestvuju kompetentni ljudi i zato je neprihvatljivo ovako đuture bacati sumnju na njih, čak ni uz disklejmer da „nisu svi“ oni učestvovali u nedozvoljenom uticaju.
Isto vredi i za inicijativu Pobunjeni univerzitet koja okuplja preko dve hiljade članova akademske zajednice koji su se organizovali da bi vas podržali. Zbog toga je Vaša elementarna dužnost prema članovima Anketne komisije i Pobunjenog univerziteta da eventualne probleme raščistite sa njima, a ne da ih prozivate preko društvenih mreža. Oni su intelektualna elita Srbije, a ne neki Ćaci koje možete da pustite niz vodu, a da ne trepnete.

Među prozvanima je i režiser Stevan Filipović, profesor sa FDU koji od samog početka intenzivno podržava studentski pokret, ali pritom je ukazivao i na probleme u pokretu koje je identifikovao. Možda jeste njegova greška što je izlazio sa time javno i zbog toga izgubio poverenje dela studenata. Meni se čini da je samo želeo transparentnost i da se otkrije gde su problemi kako bi se oni rešili. U „Važnom saopštenju“ je đuture diskreditovan kao „lažni saborac“. Ne znam da li je sve tačno o čemu je Filipović pisao ni da li je objavljivao neka imena studenata koje nije trebao, ali moram da priznam da sam i ja primetio neke opstrukcije o kojima je on vrlo konkretno pisao. Oni dolaze od dela studenata Filozofskog, Filološkog i Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu. Nisam želeo da tome pridajem značaj, kako ne bih remetio jedinstvo studentskog pokreta, ali sada je moja dužnost da reagujem u odbranu svojih kolega profesora koji se iskreno trude i beskompromisno vas podržavaju.

Ne krivim studente koji su glasali za ograđivanje, nego one koji su to inicirali kako bi se tobože sačuvao studentski pokret od spoljnih uticaja. Prozivaju se u „Važnom saopštenju“ i druge organizacije – Sviće, Mladi Borba, Bravo i članove omladina različitih političkih stranaka – zbog „pojačanih aktivnosti“ na plenumima. Sigurno je da je nešto od toga tačno, ali da su tu ubačeni i stavovi režimskih krtica vidi se iz aviona.

Vi nemate potrebu da se ograđujete od bilo koga – vi imate studentsku listu – a ako neko hoće da vas savetuje, neka savetuje. Vi ne morate da sledite te savete ako nećete (kao ni moje). Umesto da se bavite „opasnostima“ iz opozicionih struktura, važno je da prepoznate narative režimskih krtica koji izazivaju podele. To su mitovi o Kosovu (a znamo ko je kriv za gubitak Kosova), istorijskom prijateljstvu Srbije i Rusije (koja vas optužuje za obojenu revoluciju), protiv EU (koja otvoreno kritikuje režim i podržava vaše zahteve), da je Zoran Đinđić bio lopov (a lopovi su oni sami) i sl.

Dakle, bilo kakvo vaše buduće ograđivanje od opozicionih grupacija i pojedinaca bi trebalo prvo da pokušate rešiti interno sa njima. A ako mora javno, onda treba da bude dobro obrazloženo ili ako postoji razlog da se argumenti ne iznose javno, onda ograđivanje treba biti učinjeno u koordinaciji sa svim studentima (a ne samo jednog univerziteta) koji će imati uvid u argumente.

Zaboravimo taj nesrećni 28. novembar i okrenimo se sada 28. decembru! Potpišimo pobedu i raspišimo izbore!

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu (ime i prezime poznato redakciji)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.