Foto: Pixabay/succo U predvečerje današnjih izbora (28. januar od 7.30 do 15.30), za četvrti saziv Visokog saveta sudstva iz reda sudija, za koji kao sudija u penziji nemam pravo da glasam, prijavio sam se da putem CEPRIS-a u njima učestvujem kao posmatrač. S obzirom da za ove sudske izbore ne postoje pravila o „izbornoj šutnji“ (predviđen je samo rok do koga se predstavljaju kandidati) napisao sam i objavio članak o ovim izborima, kandidatima, njihovom predstavljanju, ali i pravno-političkom kontekstu u kojima se oni događaju, sa naslovom „Da li i kako može da pobedi sudstvo?“ (Radar.rs)
Međutim, uočavam da to nije dovoljno.
Kako se približio dan izbora, umesto da se neguje atmosfera šutnje, stvorena je atmosfera kao da se nalazimo pred opštim parlamentarnim ili predsedničkim izborima. Događaji pretiču jedni druge. Pre svih tu lošu atmosferu pred izbore i uopšte prema sudskoj grani vlasti, podstiče predsednik Republike. On je na sednici Vlade kojoj je, suprotno ustavnim i zakonskim odredbama, prisustvovao i rukovodio, između ostalog, izjavio „svaki sudija i svaki advokat gleda kako će nešto da uzme..“
Ovu izjavu je u svom saopštenju neformalna zajednica sudija i tužilaca „Odbrana struke“, s pravom, ocenila sramnom, klevetničkom i opasnom, nazvala je presedanom za bilo koju demokratsku zemlju i podsetila predsednika Republike da sudije sude isključivo na osnovu Ustava i zakona..
Danas je peti dan kako u Narodnoj skupštini traje objedinjena rasprava, u čijem fokusu su pet tzv. Mrdićevih zakona. Ona, kao i ranije, više liči na svađu i izbornu kampanju pozicije i opozicije. Vladajuća većina je predložila sporne izmene u ključnim sistemskim pravosudnim zakonima, pošto je prethodno Ministarstvo pravde dobilo negativnu ocenu o nacrtima Zakona o pravosudnoj akademiji i Zakonu o sudijama, a Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) podneo optužni predlog protiv ministra Selakovića.
Izmene pravosudnih zakona su predložene bez nacrta, javne rasprave i mišljenja pravosudnih organa (koji su se, u međuvremenu, negativno izjasnili), ali većina u Skupštini nastavlja svoj plan da ovim zakonima i amandmanima proširi predložene izmene i umanji dostignutu samostalnost tužilaštva i nezavisnost sudstva, i stavi pod kontrolu glavnog (lojalnog) tužioca VJT u Beogradu ne samo Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, nego postepeno i TOK. Na ovaj način bi bio ugrožen rad ne samo u slučajevima „Nadstrešnica“ i „Generalštab“, nego i u drugim predmetima organizovanog kriminala i korupcije, što je i cilj vlasti jer su optuženi bivši i sadašnji ministri i drugi državni funkcioneri kojima vlast pomaže da izbegnu odgovornost.
Kandidatima za VSS koji nisu po volji vlasti, a za koje procenjuju da imaju šanse na izborima, počele su da se događaju „čudne“ stvari. Putem društvenih mreža – provladinih portala emitovana je informacije koju je 19. septembra 2025. preneo tabloid „Informer“ pod naslovom „Skandal u Srbiji, sudija Višeg suda pretukao emotivnu partnerku“. Ne navodi se ime sudije koji je osumnjičen, ali se sumnja da je neko da bi naudio rejtingu kandidata-sudije Aleksandra Jovanovića Saše iz Osnovnog suda u Novom Pazaru, to učinio jer je ova bajata informacija o neimenovanom sudiji višeg, a ne osnovnog, suda u Novom Pazaru, objavljena uz komentar „da li je to onaj vaš kandidat za člana VSS-a“?! Da li postoje i neke druge neprijatnosti koje je pred kraj kampanje predstavljanja doživeo ovaj kandidat, saznaćemo od njega nakon izbora. Inače, da podsetimo javnost, to je onaj sudija koji je obišao 60 od svih 66 osnovnih sudova u Srbiji objašnjavajući nepravilnosti i nelogičnosti u radu VSS-a i u sudstva u celini. On zastupa do sada nezabeležen stav u bilo kojoj kampanji za VSS, da će u slučaju izbora zadržati svoju platu iz suda, a razliku u plati – uplaćivati onima kojima je to najpotrebnije, te da će se ukoliko ne postigne programske ciljeve, povući sa funkcije.
Dok se sve to događa, ministar pravde u finišu kampanje za izbore za VSS obilazi sudove i razgovara sa predsednicima i potpredsednicima sudova i rukovodiocima sudskih odeljenja, konkretno u Loznici i LJuboviji. Nije jasno zašto to sada čini, kada su izbori za VSS pred vratima, ali je poznato da su i u svim prethodnim izborima u sudstvu, i Ministarstvo pravde, ali i predsednici i potpredsednici sudova, u mnogi slučajevima neovlašćeno direktno ili indirektno lobirali za „naše“ kandidate. Nažalost, to su redovno oni koji su „podobni“ i neće se suprotstaviti bilo kojoj inicijativi političkih grana vlasti. Lično sam u prošlosti bio predmet pokušaja takvog lobiranja ispred prostorije biračkog mesta u Novom Sadu kada me je potpredsednica suda pitala da li ću glasati za „našeg“ kandidata. Slučaj sam prijavio ovlašćenom posmatraču izbora, ali tu informaciju nisam pronašao u njegovom izveštaju. Ovaj put se to ne bi smelo ponoviti jer su CEPRIS, JUKOM, Sindikat sudske vlasti i sudije-dobrovoljci organizovali posmatranje izbora na biračkim mestima.
Sve sudije na ovim izborima trebalo bi da postupaju tako, da njihovo ponašanje i glasanje bude primer zakonitog i pravičnog odnosa prema ovom pravu i poslu, koji je ujedno i privilegija jer takvi izbori ne postoje u drugim oblastima društvenog života. Trebalo bi da se sve sudije prisete da su se sudijskom zakletvom obavezali da postupaju isključivo po odredbama Ustava o nezavisnosti sudije, da je zabranjen svaki neprimeren uticaj na sudiju. U Zakona o sudijama stoji da je sudija dužan uvek da se pridržava etičkih principa: nezavisnost, nepristrasnost, odgovornost i dostojanstvenost.
Punim srcem se pridružujemo pozivu „Odbrane struke“ da sudije glasaju na ovim izborima koji su prilika da VSS služi onima zbog kojih je i stvoren. Uspeh na njima bi bio izbor kandidata za nivo osnovnih, prekršajanih, privrednih i viših sudova (izbor jedine kandidatkinje iz reda sudija Vrhovnog suda je nesporan) kandidata, poput u ovom tekstu pomenutog sudije, sa nespornom stručnošću i integritetom, iza kojih ne stoji bilo čija partikularna interesna podrška – bio to predsednik Republike, ministar pravde ili predsednik najvećeg suda na Balkanu – nego podrška najšire sudske baze.
Autor je sudija Apelacionog suda u penziji i bivši član Visokog saveta sudstva
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
