Kič jugoslovenstvo i Ninova nagrada 1Foto: Stanislav Milojković

Uz potenciranje nekompetentnosti žirija, pomenuta je i činjenica ideološke monolitnosti žirija odnosno tendencije da se u vrednovanju romana više u obzir uzimaju vanknjiževni negoli književni kriteriji.

Dan kasnije, žiri Ninove nagrade je objavio kako je laureat Saša Ilić odnosno njegov roman „Pas i kontrabas“ u izdanju novosadskog Orfelina. Za pobjednički roman je glasalo troje od pet članova žirija. Preostala dvojica glasala su za roman „Po šumama i gorama“ Milenka Bodirogića, objavljen takođe u Orfelinovom izdanju. Imajući u vidu da je Orfelin ove godine objavio ukupno dva romana domaćih autora, razložna je pomisao da u svemu ovome postoji nešto više od puke koincidencije. Sam Ilić, kao svježi dobitnik Ninove nagrade, izjavio je kako su glavne karakteristike oba pomenuta romana „jugoslovenstvo i antifašizam“.

Naši mediji skoro programski skloni simplifikacijama odjednom su počeli da kroje narativ po kome je projugoslovenski žiri nagradio projugoslovenski roman, a tome se, eto, suprotstavljaju nekakvi srpski nacionalisti. Taj falsifikat su zdušno podržali tipovi poput Vladimira Arsenijevića, kuhara i pisca, koji je te dvije vokacije odnedavno sretno združio gazdovanjem u restoranu „Krokodil“. Dio javnosti se olako upecao na tu priču, pa u tom smislu može biti zanimljiv pokušaj da je se malo detaljnije analizira.

Dakle, u teoriji, na jednoj strani imamo: Sašu Ilića iz Jagodine, Ivana Milenkovića iz Ćuprije, Mariju Nenezić iz Beograda, Marjana Čakarevića i Branka Kukića (oba iz Čačka) i Teofila Pančića koji je rođen u Skoplju, a svjestan sebe postaje u Pirotu. Na drugoj strani su Vladimir Tabašević iz Mostara, Miro Vuksanović iz Crne Gore, Emir Kusturica i Vladimir Kecmanović (oba iz Sarajeva), Igor Marojević, rodom iz Vrbasa, a formativno Bokelj, Franja Petrinović iz Novog Slankamena, Dejan Stoiljković iz Niša, Laura Barna iz Banata, Muharem Bazdulj iz Travnika.

I zaista, zamislimo samo poslovičnog Marsovca koji treba da odgovori na pitanje koja je od ove dvije petorke jugoslovenska: Saša, Ivan, Marija, Marjan i Teofil odnosno Laura, Muharem, Franja, Vladimir i Emir. Na jednoj strani, sve duboka Srbija, na drugoj Bosna, Hercegovina, Crna Gora, Boka, Srbija, Banat, Srem i Bačka, tri srca junačka, i tako dalje, i tako bliže. Nešto mi se čini da ne bi bilo pretjerane dileme.

I generalno govoreći, jezik kojim pišu „bojkotaši“ je jugoslovenski šarolik: ima ijekavice i ekavice, ima ovakvih i onakvih diskursa, ima različitih poetika. Kod članova žirija i laureata sve je mnogo uže, osim što laureat čak i u jednoj te istoj rečenici nagrađenog romana neka strana imena piše etimološki, a neka fonetski. Nijedan pravopis srpskohrvatskog, srpskog, hrvatskog, bosanskog ili crnogorskog jezika, ne dozvoljava takvu praksu, ali na „zajedničkom“ je to možda i okej. Vidjeli smo uostalom i već da je postalo pomodno prevoditi romane sa srpskog na hrvatski (Velikić i „Via Pula“).

Ne znam s kojim pravom Ilić i „ilići uveoci“ misle da zahtjevaju aproprijaciju pojmova jugoslovenstva i antifašizma, ali im to svakako neće uspjeti. Da parafraziram mladalački tekst prvog jugoslovenskog nobelovca: Svi mi koji smo jugoslovensku misao pronijeli neokaljanu kroz bratoubilačke bojeve i nismo je zatajili pred krivokletničkim sudovima, znat ćemo je obraniti i od besavjesnih književničkih aktivista i prgavih, samozvanih politikanata

Oni koji su se rugali Peteru Handkeu, koji je branio Jugoslaviju u jedinom trenutku u kojem ju je imalo smisla braniti, sada bi da budu Jugosloveni, sada kad to ne povlači bilo kakav rizik i ne nosi ikakvu subverziju. NJihovo tobožnje jugoslovenstvo lišeno svake političke dimenzije je običan kič. NJihova Jugoslavija je fondacijski projekat birokratske provenijencije.

Više je jugoslavenstva u razočarenju onih koji su se za nju borili prije trideset godina, a u međuvremenu su pljunuli na svaku Jugoslaviju, negoli u pragmatičnim mantrama današnjih „regionalaca“.

Gdje ima više književnosti, pokazaće čitaoci.

Autor je pisac i novinar

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.