Ko je sve „funkcioner“?

 Naime, prema izjavi portparola Pravnog fakulteta (ne piše kog, što valjda treba da znači – iz Beograda), rektori i dekani nisu državni funkcioneri i zbog toga je Pravni faklultet sastavio dokument koji će, nakon što ga rektor potpiše, biti dostavljen Agenciji za borbu protiv korupcije, Skupštini Srbije i Ustavnom sudu do kraja januara, kada inače ističe rok za podnošenje imovinskih karti Agenciji, kao zakonske obaveze funkcionera.

Čitamo, takođe, da je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije izjavila za Danas da je po novom zakonu, spisak funkcionera proširen, ali da su svi oni na vreme obavešteni o obavezi podnošenja svoje imovinske karte.

U smislu ovog zakona, određeno je značenje pojedinih izraza kao što su: „korupcija“, „funkcioner, „javna funkcija“, „povezano lice“, „privatni interes“, „sukob interesa“, „poklon“ i još neki. Funkcioner je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organe Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i organe javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo lice koje bira Narodna skupština. Ono što je za raspravu i tumačenje ko jesu, ili pak nisu funkcioneri u smislu ovog zakona, jeste deo odredbe čl. 2. koji daje značenje pojedinih izraza.

„Javna funkcija je funkcija u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, organima javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i funkcija drugih lica koje bira Narodna skupština, a podrazumeva ovlašćenja rukovođenja, odlučivanja, odnosno donošenja opštih ili pojedinačnih akata.“

Tako smo došli do situacije u kojoj se različito može razumeti, ali i tumačiti pojam „funkcionera“. Da li su to svako izabrano, postavljeno, ili imenovano lice od strane navedenih organa, bez izuzetka, ex lege, ili su to izabrana, postavljena ili imenovana lica u navedene organe čija pozicija podrazumeva ovlašćenja rukovođenja, odlučivanja, odnosno donošenja opštih ili pojedinačnih akata?

Slučajno iz prakse znam da su to različite situacije, tj. da na primer sva postavljena lica u neke od navedenih organa nemaju, niti im se podrazumevaju ovlašćenja odlučivanja, odnosno donošenja opštih ili pojedinačnih akata. Postavlja se pitanje, ko je ovlašćen i na osnovu kojih kriterijuma da u svakom pojedinačnom slučaju tumači da li je neki postavljeni pojedinac i javni funkcioner u smislu Zakona. Zakon, prema mom skromnom mišljenju, nije toliko jasan u tom pogledu, kako nam kaže poštovana direktorka Agencije. Ono što je svrha i smisao ovog zakona jeste borba protiv korupcije i sprečavanje i nadzor nad mogućim sukobom interesa određenog kruga ljudi, kao najrasprostranjenijim vidom prikrivene korupcije.

Ako, pak, na samom početku rada nove agencije, i u primeni novog zakona nailazimo na bitne nejasnoće i dileme u pogledu kriterijuma za određivanje kruga ljudi na koje se zakon odnosi, onda šta možemo očekivati kao rezultat? Vidim da se broj javnih funkcionera, po ovom zakonu popeo na blizu 30.000. Kako se došlo do te impozantne cifre? Pa verovatno tako što su SVA izabrana, postavljena, ili imenovana lica u svim onim navedenim organima dobila status javnih funkcionera, automatski, bez obzira na to da li i šta njihove pozicije podrazumevaju od ovlašćenja. Da li je svrha zakona, da se što više ljudi, takvim, pukim formalizmom od tumačenja zakona proglase funkcionerima da bi bili obavezani na dostavljanje imovinske karte? Tako nešto se kao obaveza onda moglo propisati za sve državne službenike, ili neke od njih, npr. u vidu izmena Zakona o državnim službenicima.

Moram reći da je tragikomično i liči na fingiranje zakonitosti praksa u kojoj se pojavljuje 30.000 funkcionera, koji su u poziciji da budu korumpirani, tj. nađu se u sukobu interesa. Ma ‘ajte molim vas?! Izabrani narodni predstavnci, tj. zastupnici-odbornici, koji neposredno odlučuju o bitnim stvarima svakodnevnog života i rada građana sa određene teritorije međutim nisu funkcioneri!? Nego su to visoki činovnici u službama i aparatu državnih organa, na koje se primenjuje Zakon o državnim službenicima, koji obavljaju stručne administrativne poslove za organe i izabrane i imenovane funkcionere, gde postoji striktna hijerarhija ovlašćenja, kodeksi ponašanja i ocenjivanja i sl. Oni su se našli u istoj kategoriji sa ministrima, članovima Vlade ili gradskih veća i direktorima moćnih javnih preduzeća i Agencija.

Marina Kolarov-Radovanović, Novi Sad