Kompletan govor rektora Beogradskog univerziteta koji se prepričava: Vlast svojom izopačenošću i zlobom udara na Univerzitet

Dragi sugrađani, dragi građani Republike Srbije,

Veliko mi je zadovoljstvo da vam se ispred akademske zajednice obratim večeras i da vam saopštim nekoliko reči koje verovatno znate, ali koje će nam pomoći da istrajemo u ovoj našoj borbi do kraja.

Istorija je pokazala da nijedna vlast, kao ova današnja, nije postupala prema članovima akademske zajednice ovako osiono, osvetnički i zlobno zbog toga što akademska zajednica nije pristala na ćutanje.

Svedoci smo da ona svojom zlobom i izopačenošću udara na Univerzitet. Udara na istinoljubive ljude, udara na one koji su posvećeni obrazovanju, na mladost i budućnost Srbije, koja nije njihova. Udara na dve najvrednije kategorije stanovništva – na najmlađe i na najobrazovanije. Smetaju im najmlađi i najobrazovaniji zbog toga što ne žele da ćute, zbog toga što žele da ostanu u ovoj zemlji i da žive normalnim životom.

Akademska zajednica je svakog dana suočena sa novim modelima pritisaka na autonomiju univerziteta. Oni koji imaju političke poluge moći, ne prezaju ni od čega i na različite načine, koristeći različite modele, vrše pritisak – fizički pritisak, finansijski pritisak, medijski pritisak, administrativni pritisak.

Fizički pritisak kao što je

– upad policije i žandarmerije u kampus Univerziteta u Novom Sadu i prekomerna upotreba sile,

– pokušaj upada policije na Pravni fakultet u Beogradu,

– privođenje i batinanje studenata i profesora ispred zgrada fakulteta.

Finansijski pritisak:

– uredba kojom se ograničava naučno istraživački rad profesora na univerzitetu,

– SPIRI-sistem kojim se ukida finansijska samostalnost visokoškolskih ustanova,

– Nemogućnost realizacije međunarodnih projekata zbog zabrane otvaranja novih podračuna.

Medijski pritisci:

– targetiranje studenata i profesora od strane provladinih medija i najviših predstavnika vlasti.

Administrativni pritisci:

– prekršajne i krivične prijave protiv svih dekana i rektora u Srbiji.

Autonomija je prekršena na više načina i u više primera:

– Osnivanje Fakulteta srpskih studija na Univerzitetu u Nišu;

– Otpuštanje velikog broja nastavnika i saradnika na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru;

– Ukidanje studentskog statusa stotinama studenata na Univerzitetu u Novom Pazaru;

– Nezakonita smena dekana Medicinskog Fakulteta u Beogradu, otpuštanje sekretara Medicinskog fakulteta na

Univerzitetu u Beogradu;

– Otkaz i osporavanje izbora profesorke Kleut na Filozofskom Fakultetu u Novom Sadu;

– Rešenje Ministarstva prosvete kojim se nalaže ponovo glasanje za izbor dekana na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Umesto straha, na silu i osionost ovog režima, odgovaramo svom silom obrazovanja.

Ta sila nas povezuje i podstiče celokupno društvo da stremi višim postignućima u svim oblastima. Jakog i uspešnog društva nema bez jakog obrazovnog sistema i institucija koje štite, ne kao danas privilegovane, već sve građane i razvijaju adekvatne mehanizme pomoći najugroženijima. Ulaganje u visoko obrazovanje je ključna investicija za ekonomski i društveni razvoj bilo koje zajednice. Odgovorno raspolaganje državnim resursima znači razvijati nauku i kulturu, obrazovanje i umetnost, obezbediti uslove za inovacije čiji tempo i svrhu nameću nove tehnologije i globalni procesi, ali i lokalne specifičnosti.

Neophodna je promena na svakom nivou obrazovanja i ukupnom obrazovnom sistemu, i na formi i na sadržaju. Iznad svega, potrebna je promena u odnosu države prema obrazovanju i onima koji obrazuju (prema učiteljima, nastavnicima, profesorima) i onima koji se obrazuju (prema đacima, studentima, istraživačima). Jasna je potreba za promenom, a vidi se i spremnost ovako povezane zajednice da zajedničkim unapređenjem obrazovnih politika promenimo obrazovni sistem. Imamo kapacitet za to, za tri stvari:

– povećanje dostupnosti visokog obrazovanja širom zemlje, saradnja univerzitetskih centara kako bi se smanjile regionalne razlike i poboljšala ukupna obrazovna struktura stanovništva;

– drugačije uslove i atmosferu rada na svim nivoima obrazovanja – za istraživanja kroz igru i projekte na svim nivoima obrazovanja i vaspitanja, čiji se vrhunci prevazilaze u visokom obrazovanju;

– kritičko, kreativno mišljenje i kolektivna inteligencija koji preispituju autoritete, prepoznaju pristrasnost, postavljaju relevantna pitanja i nalazi kreativne odgovore.

Ovoj vlasti, jasno je, ne treba univerzitet. Svi državni univerziteti u Srbiji su izloženi svakodnevnim pritiscima kako bi se ideje univerziteta i javnog obrazovanja sasvim ugasile.

Univerzitet u Srbiji su od zlobe, poluintelektualaca i nasilja branili rektori ovog univerziteta: Dositej Obradović, Sima Lozanić, Slobodan Jovanović. Naša dužnost je da sledimo taj put i da se borimo za autonomiju univerziteta i akademske slobode.

Danas, na dan prosvetiteljstva, sa ovog mesta, želim da ohrabrim članove akademske zajednice:

– da se kolegijalno i angažovano uključe u odbranu autonomije univerziteta,

– da se bezrezervno založe za akademske slobode i

– da se odupru pritiscima i ličnim primerom sačuvaju dostojanstvo naše profesije i našeg poziva.

Pozivam nadležne institucije da obezbede zakonom zagarantovanu autonomiju univerziteta, da se u javnom i medijskom prostoru ne krše civilizacijske tekovine, ustav i ljudska prava.

Na kraju, poručujem sadašnjoj i svakoj budućoj vlasti:

Nije u zlobi, u znanju je moć.

(izgovoreno 27. januara 2026, na Svetog Savu, na studentskom protestu)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.