Dva provladina lista u Turskoj, Star i Jeni akit, kao i sam turski premijer Redžep Tajip Erdogan, smatraju da su oni koji kritikuju stanje slobode medija u Turskoj „teroristi“. Upravo je to izraz koji su nedavno upotrebili kada su upućivali kritiku na račun Komiteta za zaštitu novinara sa sedištem u Njujorku i Reportera bez granica, čije je sedište u Parizu, koji su objavili izveštaje u kojima tvrde da je Turska iza rešetaka stavila više novinara nego Iran i Kina.
Komitet je u oktobru prošle godine saopštio da je u Turskoj uhapšeno 76 novinara, uključujući 61 koji su u zatvoru zbog svog novinarskog rada. Iako je ova druga cifra spala na 49 do decembra, pošto su neke od njih oslobodili sudovi, u zatvoru je još uvek veliki broj novinara.
Situacije je posebno zastrašujuća ako se ima u vidu da se u poslednjih nekoliko godina učinak Turske u pogledu ljudskih prava znatno popravio pod rukovodstvom Erdogana. Primena sile znatno je manje zastupljena. Kulturna prava ogromne kurdske manjine, uključujući pravo na upotrebu sopstvenog jezika, prilično su unapređena. Okončana je vojna kontrola civilne vlade.
Ipak, pošto su Erdogan i njegova umerena Partija pravde i razvoja učvrstili vlast i kontrolu nad zemljom, opala im je tolerancija za disidente. Internet sloboda danas gotovo ne postoji. Filtriranje sadržaja zakonski je obavezujuće, a mnogi sajtovi su blokirani iz različitih razloga.
Iako je turska vlada ta koju treba kriviti za nagli pad slobode medija, politika Evropske unije i Sjedinjenih Država takođe su faktori koji su tome doprineli. EU je nagovestila da će ljudska prava biti glavni faktor prilikom odlučivanja da li će Turska biti priznati kao država-članica ili ne. A ipak, upravo se tokom perioda brzog napretka kada je reč o ljudskim pravima sticao utisak da Evropa ovoj zemlji okreće leđa.
Takav ishod je osujetio one u Turskoj koji su promovisali reforme u vezi s ljudskim pravima. Njihove tvrdnje da će napredak dovesti do pristupanja EU pokazale su se pogrešnim, te je važan podsticaj za zvaničnike eliminisan. Ako proces koji vodi do pristupanja EU ponovo postane aktuelan, to će u velikoj meri da pomogne napore da se obezbede garancije da Turska postaje otvoreno društvo.
Američka vlada sa svoje strane nastoji da govori tiho kada je reč o kršenjima ljudskih prava u Turskoj. Za vreme hladnog rata, s obzirom na geografsku blizinu Sovjetskom Savezu, strateška vrednost Turske nadmašila je druge brige. Geografija danas još uvek igra ulogu, mada upravo zbog činjenice da je Turska blizu Sirije, Iraka i Irana, SAD su nevoljne da podižu prašinu zbog slobode medija. SAD su podržale pristupanje Turske EU, ali bi njihovi napori imali mnogo više kredibiliteta u Evropi kada bi izvršile i pritisak na Tursku da se pozabavi svojim nedostacima.
Situacija je daleko od beznadežne. Turska ima aktivno građansko društvo s ponosnim, nezavisnim institucijama, uključujući neke ponovo otvorene fakultete. Period brzog napretka nije deo daleke prošlosti. Evropa bi ojačala u ekonomskom i vojnom smislu ako bi Turska postala njena država-članica, te treba da obnovi pregovore o pristupanju po istoj osnovi kao druge države-članice ako ispuni političke kriterijume, uključujući slobodu medija.
Pošto je Džon Keri postao američki državni sekretar, SAD treba da priznaju da jedna tako velika islamska država s problematičnim susedstvom treba da pokaže da je vodeća zemlja kada je reč o pitanjima ljudskih prava. Pošto služi kao primer ostalim zemljama u regionu, veoma je važno da Turska poštuje slobodu medija. Ako Evropa i SAD urade ono što je do njih, možda Erdogan može da se ubedi da obnovi ulogu reformatora u vezi s ljudskim pravima koju je imao prvih nekoliko godina na funkciji.
Autor je predsednik emeritus Fonda za otvoreno društvo i osnivač Hjuman rajts voča
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
