Kultura u zapećku

Objekat u kojem je smeštena ova centralna ustanova kulture naše države, koja ove godine slavi 180 godina postojanja, podignut je u periodu između 1966. i 1973. godine po planu prof. arh. Ive Kurtovića (1910 -1972). Zdanje je projektovano za potrebe biblioteke i izvedeno je po projektu autora, od idejnog rešenja do projekta enterijera. Kompleksan funkcionalni sklop ovog građevinsko-prostornog ostvarenja isprojektovan je da u potpunosti zadovolji potrebe zgrade biblioteke i razložnu podeljenost funkcionalnih celina, ali tako da se neometano razvija sistem i odvija tok bibliotečke delatnosti. Pre izrade glavnog projekta, profesor Ivo Kurtović je obišao mnoge velike biblioteke u svetu, detaljno proučavajući ovu delatnost i prostorne okvire njenog odvijanja na najvišim svetskim nivoima.

Zgrada se nalazi u južnoj zoni Vračarskog platoa, pozicionirana kao slobodnostojeće zdanje. Ukupnim izgledom podseća na neke oblike srpske tradicionalne arhitekture, mada je po arhitektonskom konceptu i izrazu moderno rešena, u savremenim materijalima. Reč je o zdanju koje je u Beogradu nezaobilazno iz više razloga – pre svega zbog značaja ove institucije za kulturu naše države i naroda (što je i jedan od zakonskih osnova za vrednovanje objekta za kulturno dobro), a potom i zbog smirenosti arhitektonskih formi, njihovog međusobnog ritma, otmenosti i mere nenametljivosti, koji prosto izviru iz arhitektonsko-prostornog rešenja zgrade u kojoj egzistira ova važna ustanova kulture.

Odnos prema spomeniku kulture je i odnos prema svim kategorijama zbog kojih je proglašen za to što jeste. To važi i za zgradu Narodne biblioteke Srbije, koja je za spomenik kulture proglašena jula 1987. godine.

Lokacijski marginalizovano, parterno zapušteno i potonulo u totalni mrak, za razliku od bleštavog neposrednog okruženja na prostoru Vračarskog platoa, zdanje Narodne biblioteke Srbije, svojom nepomerljivošću, neizbrisivo dokumentuje stavove i odnos nadležnih prema sebi, ali i našu neshvatljivu nezainteresovanost i naviknutost na takav poredak stvari.

Činjenica je da u neke stvari svi možemo da gledamo, ali ne i da ih vidimo.

Autor je arhitekt – konzervator