U Srbiji ništa novo. Politika i političarenje su u punom cvatu. Svi, otkako smo se pre skoro četvrt veka obradovali višestranačju, očekuju da se iz tih silnih latica razviju jestivi plodovi. Ali, nažalost, plodova nema. Ili ne mogu da dozru, ili ih brzo pojedu „gusenice“ koje se ekspresno razvijaju iz jajašca koja, zbog povoljne sistemske klime, u cvetne zametke polažu razne polit-tajkunske štetočine.
Sve je očiglednije da važeći politički sistem ni u budućnosti neće doneti građanima Srbije mnogo jestivijeg i slađeg nego do sada, jer smo, ponavljam, u višetranačju skoro četvrt veka, i sva dosadašnja iskustva jasno pokazuju svakom ko razmišlja svojom glavom da će duboko ukorenjene metode za „proizvodnju politike“ i „održivog politikantskog parazitizma“ biti smetnja uspešnom razvoju privrede, kvalitetnih prosvetnih i naučnoistraživačkih rezultata, unapređenju kulture i sređivanju odnosa u društvu. Mogu se, kao i do sada, menjati političke stranke i ekipe u vlasti, mogu se dovoditi eksperti odakle god se to može, ipak će sve ostajati manje-više slično dosadašnjem stanju stvari. Političkim nebom Srbije nastaviće da lete šareni luft-baloni i oči će nam biti vezane, uglavnom, za nebo. I to će tako biti sve dok se u srpsku političku praksu ne uvede klasičan predsednički politički sistem, kao što je, na primer, američki. Nemam ništa protiv, ako analize pokažu da su uspešniji, da se usvoji ruski, ili francuski, ili kineski, ili možda nemački kancelarski politički sistem. Samo ovaj naš postojeći ne sme ostati još dugo na delu!
Nikakva „dogradnja“ ni „retuširanje“ važećeg političkog sistema neće promeniti ništa bitno ni u ekonomiji, ni u moralu, ni u školskom, ni u privrednom, ni u pravosudnom segmentu našeg društva, jer će Srbijom u tom slučaju nastaviti da caruje predizborna kampanja koja u kontinuitetu traje skoro četvrt veka, da se usavršava politikantsko „ljudožderstvo“, da se podiže stepen političke neodgovornosti i da se proizvode razne alotropske modifikacije političko-ekonomskog tajkunizma.
Samo kvalitetan predsednički sistem može sprečiti da Srbija ostane trajno uzgajalište za kolektivno-neproduktivnu političku histeriju, za ekonomske pijavice, za politikantske trutove i za razne „Šćepane Male“, zbog kojih ni sada srpsko društvo ne može da korakne napred, ili to gotovo neprimetno čini uz velike napore pojedinaca koji ne žale sebe, kao što su to praktikovali, recimo, Dušan Mihajlović, Dragoslav Avramović, Mirko Marjanović, Zoran Đinđić, Vojislav Koštunica, Boris Tadić i sada – Aleksandar Vučić, Ivica Dačić i Tomislav Nikolić, mada su na čelu države kratko vreme da bi se donosili konačni sudovi.
Predsednički politički sistem fokusira odgovornost, eliminiše politikantstvo, ekonomski i energetski je efikasniji i jeftiniji, a iskustava onih društava koja ga baštine već dva veka pokazuju da su njegovom primenom postala tehničko-tehnološki veoma razvijena i ekonomski veoma bogata.
Zato se treba obratiti, recimo, vladi SAD i zamoliti je da odredi ekspertsku ekipu koja će pomoći našim političarima i našoj državnoj administraciji da iskustva tog predsedničkog sistema implementiraju u srpski ustavni sistem. Jer naš ustav, ionako, mora da se menja u toku pretpristupnih pregovora sa EU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
