Iako je Dušanu Ivkoviću najvažnije od svega u karijeri bilo da od prosečnog napravi jedan dobar košarkaški tim, trofeji ga nikada nisu zaobilazili. Valjda su dolazili na kraju kao najlepši poklon za sav uloženi trud. Tako je i ovoga puta. I kada posle niza neuspeha niko nije hteo da se lati trenerske palice na srbijanskoj klupi, Duda Ivković je odlučio da to uradi. Prvi put u tridesetogodišnjoj trenerskoj karijeri napravio je izuzetak i vratio se na mesto na kojem je već jednom bio.
I kao u većini slučajeva počeo je od nule, okupio mlade košarkaše i bez ijedne velike zvezde u timu krenuo na peto mesto na evropskom šampionatu u Poljskoj. „Cilj je da obezbedimo mesto na SP u Turskoj naredne godine“, bilo je jedino što je Duda rekao pred početak takmičenja. Turska je postala realnost još nakon četvrtfinala protiv Rusije, a zlatna medalja posle pobede nad Slovenijom u polufinalu i vrlo lako ostvariv san.
Duda Ivković je poznat kao trener koji nikada nije potencirao svoj uticaj na tim, a sve zasluge uvek je pripisivao isključivo momcima sa kojima radi. „Nikoga ja nisam stvorio, ja sam im dao šansu, oni su je iskoristili, oni su dali svoj maksimum“, znao je da kaže.
Osvojio je od 1978, kada je prvi put seo na klupu Partizana pa do danas 22 medalje i titule, valjda. Jer ni on sam, kaže, ne zna koliko ih je, a i ne želi da ih broji. Prvi trenerski ugovor potpisao je još 1972. s Radničkim, gde je i danas aktivan. Bio je na klupama 11 evropskih klubova i u dva navrata bio šef nacionalne selekcije, s kojom je ne računajući ovo prvenstvo osvojio tri evropska zlata, jedno svetsko, plus dva srebra sa olimpijskih igara. Jedini je trener u istoriji košarke koji je uspeo da osvoji titule u sva četiri evropska takmičenja, i to sa četiri različita tima – Aekom, Dinamom iz Moskve, Olimpijakosom i Partizanom. Sa crno-belima je u prvoj godini trenerskog staža 1979. osvojio i nacionalno prvenstvo i kup, a okitio se i peharom Kupa Radivoja Koraća. Sa moskovskim CSKA tri godine zaredom bio je prvak Rusije 2003-05, a bio je i šampion Grčke sa Aekom i Olimpijakosom.
Ivković će 29. oktobra napuniti 66 godina. Rođen je na Crvenom krstu, otac mu je bio doktor prava, a majka pesnikinja. Dva puta je, 1991. i 2001, bio na korak od toga da batali bavljenje trenerskim poslom, ali, srećom, nije. Njegova velika ljubav su i golubovi, s kojima je takođe osvajao zlatne medalje, a koje je vodio sa sobom gde god da je išao (osim u Moskvu). Ima dva sina iz dva braka. Stariji Petar je uspešan poslovni čovek, a mlađi Pavle igra košarku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
