Odlazak u Tursku bio je prekretnica u njegovoj popularnosti. Počeli su da ga napuštaju prvi saradnici i da formiraju svoje partije. Takvima je „dodeljivao“ status izdajnika Bošnjaka i njihovih interesa. Od izbora 2000. Srbiju, koju je ranije nazivao maćehom, prihvata kao „našu zemlju“. Tad počinje njegova politička šetnja između pojedinih lidera u Beogradu. Najstabilnija koaliciona saradnja na svim nivoima bila je s narodnjacima Vojislava Koštunice i Velimira Ilića. Za ljubav koalicionog partnera, država je prekršila zakon i „sandžačka prestonica“ je dobila prinudnu upravu, a lokalnoj vlasti koju je predvodio Ugljanin date su odrešene ruke da kroji život građana po svojoj meri. Njegova rečpostala je neprikosnovena, a pitao se i odlučivao o svemu, pa i o tome ko je „autentični Bošnjak“ i ko može da brani njihova nacionalna i verska prava. Između nacionalnog i verskog on uvek stavlja znak jednakosti.

Od prvog sukoba njegovih i pristalica druge najveće bošnjačke partije, Sandžačke demokratske partije, pa sve do poslednjeg incidenta proteklog vikenda, krivicu je pripisivao drugoj strani. Političkim neistomišljenicima poručivao je da će ih „sabiti u mišju rupu“, nazivao ih antimuslimanistima i stranim plaćenicima. Novinare koji mu nisu po ukusu proglašavao je „nečasnim“. Uzgred, za većinu domaćih novinara teško je dostupan.

Sulejman Ugljanin je rođen 1953. u Kosovskoj Mitrovici. Srednju Zubotehničku školu završio je u Prištini, Stomatološki fakultet i specijalizaciju protetike u Sarajevu. U IO SDA izabran je maja 1990, iste godine postaje predsednik SDA Sandžaka. Godinu dana kasnije izabran je za predsednika Bošnjačkog nacionalnog veća. Po povratku iz Turske izabran je za saveznog poslanika. Od 2004. do 2008. bio je predsednik opštine Novi Pazar, sada je ministar bez portfelja u Vladi Srbije. Saradnici i pristalice zovu ga jednostavno – Doktor.