Ljubav lisica i pačića

pisma
U Srbiji dugo nije bilo cirkusa dok grupa zaljubljenika u cirkus nije procenila da je on potreban za rešavanje nagomilanih problema i da na našoj društvenoj sceni nedostaje jedna takva institucija, koja nije ni levica ni desnica. Ni centar ni periferija, ni gore ni dole, već tu negde. Nešto umiveno, doterano, gospodstveno i tolerantno kako to cirkusu i dolikuje. Na osnivačkoj skupštini cirkusa u demokratskoj atmosferi jednoglasno je izabran predsednik i upravni odbor. Cirkusanti su odabrani na javnom konkursu i na osnovu prethodne provere sposobnosti za cirkusiranje. Tu nije bila bitna ni stranačka ni nacionalna pripadnost, ni ko je kome šta. Jednostavno – jesi li ili nisi za cirkusanta. Gledalo se i gde si se do sada cirkusirao i kakve si rezultate ostvario. Cirkus je jednoglasno nazvan „Novi optimizam“ i upisan je u registar cirkuskih organizacija kod nadležnog ministarstva.
I dođe dan prve predstave. Bila je to predstava zatvorenog tipa, samo za odabranu elitu. Pozvani su političari, vlast, opozicija, funkcioneri svih fela, poslanici i odbornici. Patriote i izdajnici. Analitičari. Provladin i nevladin sektor. Predsednici ovoga i onoga. Specijalni savetnici. Naši ambasadori od kojekude. Lep svet, besprekorno nalickan i ulickan, šljašti nakit i šušti luksuz. Odela i kostimi ko saliveni, preplanula lica, a u vazduhu se mešaju egzotični parfemi. Negovani, samouvereni. Zategnuti i nakvarcovani. Jednostavno, odišu i deluju.
A u cirkuskoj areni skromni cirkusanti, pomalo ofucani kostimi, opušteni podvaljci i gdekoja bora. Predstavu su otvorili dreseri koji su prikazali tačku u kojoj je direktor pačije škole lisica, a nastavnici su lisice, lasice i kurjaci koji uče pačiće preživljavanju u zverskom svetu. Pačići ih ushićeno slušaju u tolerantnoj atmosferi, a nijednom ne fali ni paperje sa glave. U sledećoj sceni lav iz jedne stranke sa puno poverenja stavlja glavu u ralje dresera iz druge stranke. I ništa. Taman kad je trebalo da počne sledeća tačka, u publici je počelo komešanje i pljuvanje. Izbila je svađa oko toga gde ko treba da sedi, ko ima pravo da sedi u prvom redu, bliže TV kamerama. Nakon žestoke razmene šlajmova uspostavljen je red i predstava je nastavljena.
Sledeću tačku izvodili su artisti. Predstavnik opozicije trebalo je da izvede petostruki salto mortale i da ga pre nego što se sa vrha šatre zakuca u zemlju raširenih ruku uhvati predstavnik vlasti. Tačka se izvodi bez zaštitne mreže i u mrklom mraku. Izvedena je besprekorno, vlast je odala priznanje opozicionaru na fantastičnoj tački, a on se zahvalio na pruženoj ruci vlasti koja ga je spasila pogibelji.
U publici su ponovo počela komešanja sa primesama šamaranja i cipelarenja. Sukob je izbio oko toga ko je lopov i ko je šta ukrao. Bilo je tu i otkinutih kravata, razmazane šminke i po koji modri monokl. Ošamućeni su prskani svetom vodom. Na jedvite jade gužva je raščišćena. Potom je usledila tačka donošenje novog ustava koju su izveli plesači na žici. Plesači su bili iz stranke u opoziciji, a žicu je držala vlast. Organizovana je višegodišnja javna rasprava, sve sugestije manjina, hendikepiranih, izopačenih i drugih bile su pažljivo razmotrene i usvojene. Niko nije drmao žicu i niko nije pao. Poštovani su svemirski standardi, tako da su članovi Venecijanske komisije rekli da svet ovakvu tačku još nije video.
Elitna publika nije videla ovu tačku jer je bila zauzeta žestokim diskusijama na temu da li je u Kosovskom boju 1389. trebalo koristiti avijaciju ili tenkove i čiji je predak Vuk Branković. U toku žestoke rasprave ko je patriota a ko izdajnik počele su igre i u publici. Jedan elegantni gospodin u Armani odelu predložio je da se za direktora dečijih jaslica izabere babaroga jer su deca razmažena, a nailaze teška vremena. Na ovo je u publici nastao krkljanac, nije se znalo ko koga i zašto, letelo je perje, a i delovi nameštaja. Opšte ludilo. Ređale su se sve čudesnije tačke, sve u okviru istog dnevnog reda. Izbor babaroge dobio je efektan dramski zaplet time što je ona opozvana i pre nego što je izabrana. Vrhunac političke crne magije. Izabrana i razrešena sa istim obrazloženjem. Zato što je babaroga. Potom je izveden trik vađenja pedeset ministarstava iz šešira koji je pre toga bio prazan. Da ne poveruješ rođenim očima. Zatim je izvedena tačka kako se kalio ministar, u veliku crnu škatulju turili su lancima vezanog ministra energetike. Potom je škatulja probodena sa stotinak mačeva i ubačeno je nekoliko kašikara. Kada je otvorena, iz nje je u belom odelu izašao nasmejani ministar vera. Na kraju je izvedena tačka opasna po zdrav razum i normalan život. U pećini strave i užasa predloženo je uvođenje vanrednog stanja. Čista strava i užas. Bila je to igra bez početka i kraja, koja traje i danju i noću.
Cirkusanti su zanemeli. Shvatili su da su u publici majstori cirkusarija. Nisu mogli poverovati da tako nešto može izvesti živ čovek. Za kraj su ostavili najbolju tačku, dogovor oko vlade. Lavovi, tigrovi i slonovi treba da se dogovore sa antilopama, zečevima i miševima oko predsednika i ministarskih mesta. Nema gvozdene ograde, nema dresera, ni lovočuvara. Sve sam go demokratski blok u političkom hranidbenom lancu. Miševi su predložili da se prvo dogovore principi, a potom konkretna kadrovska rešenja, jer za njih najsitnije to je od vitalnog interesa. Slonovi su ih zdušno podržali, a ni ostali nisu imali ništa protiv. Jednoglasno je usvojeno da ministri ne mogi biti oni koji su se kompromitovali u dosadašnjem radu, bilo da su kupovali vozove na pušing, ili kao mladunčad obijali tuđa gnezda i krali jaja, ili su zabranjivali „Knjigu o džungli“. Bez problema su se usaglasili da kandidatima flekavih biografija nije mesto u vladi, kao ni šakalima i hijenama koji su sarađivali sa lovokradicama. Vrlo brzo su se na predlog miševa jednoglasno dogovorili da predsednik bude sova kao nestranačka ličnost jer je najmudrija i vidi i u ovom našem mraku. Sova se biranim rečima zahvalila na poverenju i garantovala je ravnopravan tretman svih i obećala da će se od sada hraniti samo veštačkim miševima. Tigrovi i lavovi su za dva potpredsednička mesta predložili zeca i antilopu. Na tim mestima je potrebna brzina i operativnost i svi su se složili da je to najbolje rešenje. Kokoške su za ministra trgovine predložile lisicu kao najlukaviju. Guske su se složile da boljeg rešenja nema i ovaj izbor je jednoglasno obavljen. Mudra sova se izvinila što uzima reč i istakla da je mesto ministra odbrane izuzetno značajno zbog evroatlantskih integracija i da misli, ukoliko to i ostali prihvataju, da bi za to mesto najbolje rešenje bio slon. Miševi su zdušno podržali predlog i ovo je za tili čas usvojeno. Za ministra unutrašnjih poslova mungosi su predložili kobru ističući njenu brzinu i efikasnost. Kobra se lepim rečima zahvalila na poverenju i istakla da smatra da nije najbolje rešenje za ovu funkciju i da bi izbor mungosa bio mnogo bolji jer on u njihovim međusobnim duelima redovno pobeđuje. Mungos je rekao da je počastvovan kobrinim poverenjem i da funkciju prihvata samo pod uslovom da mu kobra bude prvi pomoćnik, jer ovu zahtevnu dužnost mogu samo zajedničkim snagama valjano obavljati. I ovaj izbor je bio jednoglasan.
Međutim, ova tačka je ostavila publiku ravnodušnom, ona ju je odgledala sa hladnim prezirom. Nijednog aplauza.
U pauzi između dva niska udarca zamolili smo jednog od mnogobrojnih predsednika iz publike da prokomentariše cirkus koji je gledao. On je rekao: „U ovom sudbonosnom trenutku kada se rešava pitanje opstanka, vi novinari me pitate šta mislim o ovom cirkusu? O kom cirkusu, ja nisam video nikakav cirkus. Ako je ovo cirkus onda sam ja rimski papa. Danas svaki diletant koji nema nikakvu podršku biračkog tela i ne izražava autentičnu volju naroda može sebe proglasiti cirkusantom i svoju organizaciju cirkusom. Svaki cirkus i svaki cirkusant mora dobiti verifikaciju naroda na slobodnim i demokratskim izborima. Samo je volja naroda validna za ocenu ko jeste a ko nije cirkus odnosno cirkusant. Svi mi u publici imamo narodnu verifikaciju da smo visokokvalifikovani cirkusanti. Ovaj narod ima bogato iskustvo i zna šta je pravi cirkus i sigurno neće nasesti na tričarije nekih belosvetskih kvazicirkusanata.“
Zavesa se podigla, cirkus zaseda, show must go on!