„Deset na jednog“: Pravni pogled na krivičnu prijavu protiv tužioca koji vodi slučaj „nadstrešnica“

Ovo se čini posebno neobičnim ako se uzme u obzir da je u pitanju prva istraga koja je pokrenuta u vezi sa novosadskom tragedijom, a tokom koje je – zahvaljujući velikom pritisku studenata i nezapamćenim protestima koji su insistirali upravo na tome – objavljena opsežna dokumenatacija u vezi sa rekonstrukcijom železničke stanice u Novom Sadu, koja je kasnije dala povoda za pokretanje drugih istraga u Beogradu.

To zatišje prekinula je vest o krivičnoj prijavi koju je deset advokata angažovanih u tom predmetu podnelo protiv postupajućeg tužioca Slobodana Josimovića.

Osim optužbi za „zlostavljanje i mučenje“, Josimoviću se spočitava i to da načinom na koji vodi istragu odugovlači sam postupak.

U vezi sa tim mediji koji su preneli vest o ovoj prijavi ažurno su podsetili da su branioci osumnjičenih podnosili zahteve za izuzeće istog tog Josimovića, a koji su listom bivali odbačeni.

Navodima o „zlostavljanju i mučenju“ iz te prijave ne treba ovde posvećivati previše vremena – jer su same činjenice kojima desetorka te navode potkrepljuje makar isto onoliko neozbiljne i obrnuto proporcionalne koliko je ozbiljno delo za koje se tužilac optužuje.

Ipak, deo koji se odnosi na optužbe za odugovlačenje postupka valjalo bi razmotriti, budući da se može osnovano tumačiti da bi upravo ova krivična prijava mogla biti usmerena ka ostvarivanju takvog cilja.

Krenimo redom…

Zakon o krivičnom postupku razlikuje dve vrste razloga za izuzeće sudije, odnosno tužioca na kojeg se odredbe o izuzeću sudije shodno primenjuju.

Prvi su navedeni eksplicitno u samom zakonu i postupajući tužilac uvek će biti izuzet iz predmeta ukoliko postoji bilo koji od njih.

Drugi nisu posebno navedeni u zakonu, njihovo postojanje ne podrazumeva izuzeće već će do njega doći samo ukoliko organ koji odlučuje o izuzeću proceni da one dovode u sumnju nepristrasnost postupajućeg tužioca.

U oba slučaja lica koja su podnela zahtev za izuzeće dužna su da navedu dokaze i okolnosti na kojima zasnivaju postojanje razloga za izuzeće, u suprotnom zahtev će biti odbačen.

Uzimajući prethodno navedeno u obzir, može se razložno pretpostaviti da je krivična prijava protiv Josimovića „osmišljena“ kao dokaz na kojem bi podnosioci mogli da temelje svoje tvrdnje o pristrasnosti postupajućeg tužioca – jer bi bilo nerazložno pretpostaviti da joj je cilj utvrđivanje da li je tužilac „mučio i zlostavljao“ branioce.

Zbog čega je ovo bitno?

Zakonom je eksplicitno propisano da je tužilac dužan da odmah obustavi svaki rad na predmetu nakon što sazna da je podnet zahtev za njegovo izuzeće.

Međutim, ukoliko se izuzeće traži zbog sumnje u nepristrasnost, tužilac može do donošenja rešenja o zahtevu preduzimati samo one radnje koje ne trpe odlaganje.

O motivima ovakvih poteza može se samo spekulisati, ali jedno od mogućih tumačenja moglo bi biti da se ishodovanjem prekida pokušava dobiti na vremenu sve dok se ne steknu politički uslovi da se postupak izmesti u Beograd, gde bi rad na njemu dalje preuzelo Stefanovićevo Više javno tužilaštvo.

Dok sam lično prošle godine javno predlagao da celokupnu istragu u vezi sa padom nadstrešnice u Novom Sadu u Beogradu preuzme Javno tužilaštvo za organizovani kriminal – zbog krivičnih dela koja bi trebala biti obuhvaćena istragom – njeno prosto izmeštanje iz Novog Sada u Beograd „u krilo“ Stefanoviću podrilo bi i poslednju trunku poverenja da će se u tom postupku utvrditi svi propusti koji su doveli do urušavanja nadstrešnice i nezapamćene tragedije koja je glavni pokretač svih događanja u Srbiji u poslednjih deset meseci.

Javnost već ima brojne sumnje u pogledu načina na koji se postupak vodi u Novom Sadu.

Izmeštanje tog postupka u jedno od najispolitiziranijih javnih tužilaštava u zemlji, kod tužioca prema kojem se u javnosti oseća ispoljavanje svega samo ne poverenja, te sumnje bi dobile trenutno nezamislive razmere – dovoljno velike da taj postupak u vezi sa padom nadstrešnice ponovo učine glavnim fokusom studentskog protesta.

Autor je advokat Iz Beograda

Tekst je prvobitno objavljen na sajtu Foruma za bezbednost i demokratiju