Foto: Luka JovanovićUkaz o pomilovanju „novosadske četvorke“ koji je predsednik Vučić nedavno potpisao ne prestaje da okupira pažnju stručne i šire javnosti.
Štaviše, dok se još uvek priča o političkim i pravnim aspektima tog pomilovanja predsednik najavljuje još jedno pomilovanje kojim bi oslobodio krivičnog gonjenja devojku koja je u januaru ove godine vozeći auto naletela na Kristinu Vasiljević (redara studentskog skupa) tokom protesta na Novom Beogradu!
Ovakve „najave-izazovi“ sve nas kolektivno postavljaju pred dilemu postoji li neki pravni institut kojim se može ograničiti predsednikova (samo)volja, postoji li neko pravno sredstvo da se makar ublaže javne posledice ispoljavanja njegove lične moći kroz davanje abolicija i pomilovanja ili su i on i njegove pristalice potpuno iznad zakona?
Krenimo redom…
Iako je predsednički ukaz o pomilovanju stavio tačku na utvrđivanje krivične odgovornosti „novosadske četvorke“, njime ona nije oslobođena od građanske odgovornosti za radnje u vezi sa kojima je pred sudom u Novom Sadu vođen krivični postupak.
Zakonom o obligacionim odnosima propisana je opšta zabrana prouzrokovanja štete, kao i obaveza štetnika da oštećenom nadoknadi štetu za koju je odgovoran.
Sve činjenice koje su bile utvrđene tokom obustavljenog krivičnog postupka mogu se koristiti za utvrđivanje građanske odgovornosti „novosadske četvorke“ za štetu koju – prema Zakonu o obligacionim odnosima – mogu biti obavezani da nadoknade studentkinji kojoj su nanete teške telesne povrede.
Ovo se jednako odnosi kako na materijalnu tako i na nematerijalnu štetu koja je usled tih povreda nastala.
Dok je postojanje osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje njihove građanske odgovornosti neporecivo, kroz ovaj postupak se može postaviti i pitanje eventualne građanske – pa možda čak i krivične(!) – odgovornosti lica koja nisu bila obuhvaćena krivičnim postupkom koji je Vučić pomilovanjem okončao.
Pre svega, u toku tog postupka moralo bi se utvrditi u kom svojstvu se „novosadska četvorka“ nalazila te večeri u prostorijama Srpske napredne stranke.
Ukoliko bi se pokazalo da su oni tamo stvarno bili da „čuvaju partijske prostorije“ to bi, pod određenim okolnostima, moglo otvoriti pitanje građanske odgovornosti same stranke za njihove postupke.
Pored toga, nije sasvim isključena ni mogućnost da se tokom ovog postupka utvrdi da je u incidentu te noći učestvovalo još neko lice pored „novosadske četvorke“ – o čemu se u javnosti špekulisalo usled nepoverenja u postupanje policije i tužilaštva u nedavno obustavljenom postupku.
Ta lica – ukoliko postoje – ne bi bila zaštićena nedavno datim pomilovanjem i u odnosu na njih bi se nesmetano mogao voditi i krivični postupak (osim ako Vučić i njih ne bi pomilovao/abolirao).
Na ovom mestu bi bilo posebno važno naglasiti i sledeće:
Ukoliko bi pripadnici „novosadske četvorke“ tokom tog parničnog postupka davali iskaze u svojstvu stranaka, oni ne bi mogli da se pozivaju na čl. 249 ZPP-a kako bi uskraćivali odgovore na pitanja koja se odnose na okolnosti dela za koje su već dobili predsedničko pomilovanje.
Prilikom davanja izjave u svojstvu stranke u tom postupku oni bi bili dužni (pod pretnjom krivične odgovornosti u slučaju davanja lažnog iskaza) da govore istinu i da kažu celu istinu o događajima u vezi sa kojima daju iskaz.
Zbog čega je sve ovo danas važno?
Insistiranjem na građanskoj odgovornosti u slučaju „novosadske četvorke“ ostvaruje se više ciljeva.
Prvo, pokazuje pristalicama predsednika koji se uzdaju u njegovu svemoć, a na kojoj temelje sopstveni osećaj nekažnjivosti, da Niko nije iznad zakona i da postoje posledice njihovog ponašanja od kojih ih čak ni Vučić ne može zaštititi.
Dalje, iako smo kao javnost zauvek ostali uskraćeni za epilog krivičnog postupka protiv novosadske četvorke, utvrđivanje njihove građanske odgovornosti predstavlja jedinu preostalu priliku da se utvrdi sudska istina šta se dogodilo te noći u Novom Sadu.
Najzad, utvrđivanje građanske odgovornosti bi predstavljalo još jedan truda vredan pokušaj da se postave kakve-takve granice ličnoj moći koju je Vučić akumulirao i koju ne prestaje da zloupotrebljava, kako mu se u javnosti prigovara.
Od takvih pokušaja ne smemo odustajati zato što upravo tako – kroz borbu za ograničavanje lične moći i njeno potčinjavanje vladavini zakona – formiramo sopstvenu pravnu i političku kulturu koja nas vodi, korak po korak, bliže onakvoj Srbiji kakvu studenti žele i u kakvoj zaslužuju da žive.
Autor je advokat iz Beograda
Tekst je prvobitno objavljen na interent stranici Foruma za bezbednost i demokratiju
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
