Ma, ajte molim vas!

A bogami, istih takvih, „opštih mesta“ u redakcijskim komentarima. Verujem da se većina stalnih čitalaca dobro seća onih oštrih i sažetih redakcijskih komentara koji su imali stav. A nisu bojažljivo, skoro neuko, mlako i neodređeno varirali opštepoznate teme, kao što imamo prilike da čitamo u poslednje vreme, pa i u „Moderno i stvarno“, od 22. februara.

Možda sam nepravedna, ali mi se čini da je zaista već opštepoznato kako se u ovoj zemlji donose novi, tzv. proevropski zakoni. Bez javne rasprave, najčešće na brzinu, po hitnom postupku, bez mišljenja stručne javnosti, ili uz njihovo ignorisanje. Takav način donošenja zakona nam je zamerila i EU više puta. O tome da imamo mnoštvo novodonetih zakona koji se ne primenjuju, čini mi se da je uzalud ponavljati. Takva realnost postala je manje-više uobičajena.

I kada je sve to poznato do zamora, čemu treba da služi pitanje u redakcijskom komentaru – Da li je bitnije donositi najbolje zakone na svetu ili primenjivati i takve kakve imamo i tako uspostaviti vladavinu prava? Ma, ajte molim vas! To je u stvari samo obično sugestivno pitanje – koje već sadrži odgovor i zato ne služi ničemu.

Zašto umesto takvog, beskorisnog, niste npr. postavili pitanje unutrašnjeg funkcionisanja mehanizma donošenja zakona, tj. načina (ne) učešća narodnih poslanika u njemu? Šta to i na koji način sprečava izabrane narodne predstavnike vladajuće koalicije u zakonodavnom telu zemlje da daju svoj lični doprinos u postupku donošenja zakona? Kakva je i na koji način se manifestuje njihova odgovornost zbog neaktivnosti na sednicama Narodne skupštine?

Takva pitanja, a osobito odgovori na njih zavređuju pažnju građana-birača, a mislim da bi njima, a ne stalnim ponavljanjem opštih mesta, trebalo da se bavi Danas ako vam je stalo do očuvanja reputacije ozbiljnih novina.

Marina Kolarov Radovanović, stalna čitateljka iz Novog Sada