Mediteran

U Mediteranu je počela Evropa, kaže u svojoj kultnoj knjizi „Mediteranski breviar“ Predrag Matvejević. Ne samo glavni civilizacijski tokovi, koji nas danas opredeljuju, već i onaj pomalo mitski spoj triju kontinenata, koji su svaki posebno različiti, a u suštini tako slični. Između njih je isto toplo more koje oduvek omogućava komunikaciju i zbog kojeg su nam zavidni oni sa obala hladnih okeana.
Zato i dolaze da ih ogreje mediteransko sunce da osete mirise i boje njegovog neba. Kušaju plodove kamene zemlje i morskih dubina. I u sivim, maglenim zimskim danima sanjaju o povratku. U ovim junskim danima, kada će svetlost dana biti najjača, teško je odoleti čežnji da i mi dodirnemo horizonte Mediterana okruženi borovima, maslinama, palmama, čempresima. Daleko od političkih i drugih potresa realnog života. Jer Mediteran, uprkos podelama država, vladara, religija i ljudi, je ipak jedan jedini prostor i više, kako kaže Matvejević, od pripadnosti.
U ovim danima novi francuski predsednik Nikolas Sarkozi izneo je inicijativu koja zapravo još nije dobro shvaćena i analizirana. Predložio je osnivanje mediteranske unije koju bi sačinjavale države triju kontinenata sa obalama Mediterana: Francuska, Španjolska, Monako, Italija, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Grčka, Kipar, Turska, Sirija, Libanon, Izrael, Egipat, Libija, Malta, Tunis, Alžir i Maroko.
Na ovu inicijativu oštro se odazvala jedino Turska, koja smatra da se radi o podvali kako ona ne bi mogla nastaviti pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji, pa joj nude u zamenu nekakvu mediteransku asocijaciju. Možda je i ovo jedan od razloga predloga francuskog predsednika koji se zalaže za stabilne granice Evropske unije i za ponovno sagledavanje pregovora sa Turskom. Ali, ideja sama po sebi predstavlja istorijski pokušaj širenja baš one ideje koja je dovela do ujedinjene Evrope, a to je mir, stabilnost, različitost, tolerancija, dijalog, konsenzus. Dojučerašnji neprijatelji koji su međusobne probleme rešavali ratovima danas rešavaju zajednička pitanja u miru i dijalogu. Ako je ovo moguće u asocijaciji poput EU, zašto ne bi mogli u asocijaciji kao što bi bila mediteranska unija. Za narode obala Mediterana ovo bi značilo i mir i stabilnost i prosperitet. Ljudi iz tog področja ne bi trebalo da emigriraju, izraelsko-arapski sukobi postali bi prošlost, zemlje mediteranske unije bi prema francuskom predlogu održavale redovne sastanke na vrhu, osnovali bi investicijske institucije, slične onima u EU, mediteransku razvojnu banku, itd.
U nekim svetskim krugovima, koji Sarkozijevu inicijativu komentarišu kao zadovoljavanje francuskih nacionalnih interesa, možda nije jasno da bi ostvarenje takve ideje u mnogo čemu doprinelo globalnoj stabilnosti u području raskrnice interesa, gde ne miriše samo na trave i drveće, već previše često i na barut.
A, značajno je i uključivanje zemalja našeg regiona. I one mogu izražavati sumnju, poput Turske. A u suštini je mediteranska asocijacija samo dopuna one osnovne ideje ujedinjene Evrope, čija istorija je počela u Mediteranu. A toj ujedinjenoj Evropi pripadaju prije ili kasnije i Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Makedonija.