Izuzetno je značajan princip s kraja prošlog veka po kome Ujedinjene nacije imaju pravo da intervenišu u svakoj zemlji u kojoj se vlast ustremi na kršenje ljudskih prava odnosno ukoliko na jedan ili srugi način ona okrene protiv svog naroda. To znači da nema više nepovredivog državnog suvereniteta koji može zaštiti diktatora od međunarodne intervencije. Iskustvo sa NATO bombardovanjem SR Jugoslavije(ustvari Srbije i Kosova)pokazalo je da se o taj princip grešilo zato što se odluka o humanitarnoj intervenciji mije donosila unutar Ujedinjenih nacija. Poučeni tim iskustvom aktualna intervencija u Libiji pokrivena je odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Ali nažalost taj veoma ispravan princip, kojibi mogao biti primenjen još na neke zemlje (Jemn, Bahrein, Sirija, na primer), doživljava u praksi kompromitaciju i obezvređivanje.
Ranije se to činilo zaobilaženjem Ujedinjnjenih nacija, a sada u slučaju Libije očiglednim kršenjem njene rezolucije. Umesto da avionskim (vazdušnim) nadletanjima sprečavaju libijski režim da ubija nedužne civile, oni se manje više otvoreno stavljaju na stranu pobunjenika protiv režima. Sada je veliko pitanje ko više nanosi gubitke civila, da li režim ili oni koji bi prema rezoluciji UN trebalo da ih štite?. I ko više nanosi štete materijalnim bogatstvima zemlje?. U svetu rastu negodovanja ne zbog brige o Gadafiju, jer njegov režim ne zaslužuje bolju sudbinu od sličnih afričkih režima koji su na udaru revoltiranih građana. Ali, stvar je dovedena do tačke kada se postavlja pitanje kako treba završiti ovu intervenciju da bi se zaustavile pogibije civila i masovni egzodusi građana u druge zemlje dakle u najdubljem interesu njenih građana. Bombardovanjem Gadafijevog boravišta u Tripoliju respektovani su interesi protivnika režima da se prethodno mora ubiti Gadafi da bi došlo do prekida intervencije. Zar doista osim ubistva ne postoji i neki drugi primereniji put da se Gadafi skine sa državnog kormila? Kao što se, naprimer, dogodilo u Tunisu ili u Egiptu. Ovako, gađajući Gadafija dogodilo se da su mu ubili sina i tri praunuka, Je li to put miru? Nije li to drastično odstupanje od rezolucije Saveta bezbednosti br. Ali ne samo u juridističkom smislu, već odstupanje i od humanizma i savremene civilizacije. Postoje li legalna sredstva da se intervencija privede poštovanju rezolucije UN.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
