Najbolji srpski brend pored Đokovića

Ili da se improvizuju razlozi kojima se dokazuje njihova štetnost. Kada je u pitanju sadašnji beogradski skup, protiv su bile i neke značajne ličnosti iz vladajuće strukture.

Druga karakteristika jeste da se sa pripremama počne kasno, pa izgleda kao da se neće ni stići da se organizuje događaj. To se dešavalo mnogo puta. I treća naša karakteristika jeste da, uprkos svemu, događaj uspe, a onda se u fanfare slave uključe i oni koji su bili protiv. Treba odati priznanje sadašnjem rukovodstvu Srbije na mudrosti, hrabrosti i dalekovidosti da istraje i da uspešno organizuje ovaj skup, koji nije konferencija u klasičnom smislu, ali je susret značajnih ličnosti iz preko sto zemalja iz celog sveta. Tako se stvaraju prijateljstva.

Pored Novaka Đokovića, ovo je najjači srpski brend u ovoj godini i dalje – samo što su umesto teniskih loptica došle važne glave iz sveta, svesne da je to prilika da se susretnu sa mnogima na jednom mestu. Za Srbiju i Beograd – to je veliki korak da nas svet bolje upozna i da se prikažemo u što boljem svetlu posle svega što nam se događalo, a za učesnike koji su doputovali – šansa da se vide i porazgovaraju ne samo sa Srbima, već i sa nekima do kojih im je stalo, a u normalnim prilikama teško do njih dođu. Sve strane imaju, dakle, svoje interese. Da se mnogi međusobno i lično upoznaju, a mi da se pohvalimo lepotom i zanimljivošću grada na dve reke, koji je za goste sigurno atraktivan u mnogo čemu.

Oni retki, koji su bili i pre pedeset godina, biće iznenađeni promenama koje su se, uprkos ratovima devedesetih i smenama režima, dogodile. Rast Novog Beograda, novi most na Adi, uređene ulice, novi Avalski toranj, ali i ruševine iz bombardovanja 1999. godine. Uprkos ekonomskim teškoćama, a na njih nisu imune ni neke druge evropske zemlje sa daleko bogatijom tradicijom i istorijom, Beograd ima šta da pokaže, makar i u skromnim razmerama za ovu priliku.

Kada su pre nekoliko godina u jednom televizijskom intervjuu, predsednika Borisa Tadića pitali šta misli o tome da ga neki optužuju da imitira Tita svojim čestim putovanjima i susretima sa stranim državnicima, on je odgovorio da to shvata kao kompliment. Pošto smo mi narod koji se teško pali i teško hvata u nekim značajnim stvarima korak sa vremenom, ispalo je sjajno što se jedna pozitivna tekovina iz ranijih perioda prihvata i koristi za tekuću politiku i promociju. Sve što je dobro iz prošlih perioda treba mudro koristiti za sadašnjost.

Sigurno smo preterali što nijedna značajnija ulica u Beogradu ne nosi ime osnivača pokreta nesvrstanih i domaćina Prvog samita 1961, ali se to kompenzuje Kućom cveća i muzejom „25 maj“, koji su najjači spomen na Josipa Broz.

Ova konferencija treba da nam bude podstrek da u kulturnu i istorijsku baštinu Srbije uključimo sva značajna obeležja koja podsećaju na Jugoslaviju i Beograd, kao na jedno od sedišta nesvrstanih. Bilo bi mudro i da se nekadašnjoj zgradi SIV-a vrati ime Palata federacije, jer to asocira na činjenicu da je Beograd bio glavni grad velike Jugoslavije, kraljevine i posleratne. Drugi narodi bi se time ponosili, a mi kao da se stidimo.

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, pomenuo je i Park prijateljstva, koji treba oživeti i vratiti mu nekadašnju funkciju. Imamo i spomenik nesvrstanima na ulazu na Brankov most. Možda bi trebalo 5. septembar proglasiti za Dan nesvrstanih, i koristiti ga kao priliku da održimo kontinuitet dobrih odnosa sa mnogim zemljama koje su došle na samit. U protivnom, on bi bio samo komemoracija, pa bi trebalo čekati za narednih pedeset godina. Naše agencije, kao Tanjug, trebalo bi da razmisle kako da obnove, na način primeren sadašnjem našem položaju, Pul nesvrstanih ili njegovu varijantu. Ne treba zaboraviti i kongresne mogućnosti Beograda, oličene u Sava centru, pa ponuditi naš grad za razne konferencije nesvrstanih. Naši ekonomski interesi u saradnji sa ovim zemljama, trebalo bi takođe da nađu mesto kroz povećane i smišljene aktivnosti naše diplomatije i promocionih institucija, kao i velikih preduzeća, koja su u Africi, Aziji, pa i u Latinskoj Americi, stekla u svoje vreme veliki ugled.

Autor je književnik i publicista