Naspram njih je autoritarna država: Ko se boji „advokatskog plenuma“?

Naspram njih je autoritarna država koja radi očuvanja sopstvene moći baca pod noge sva njihova prava i slobode.

Takva država je u toj svojoj borbi protiv svih otvoreno targetirala i advokaturu kao svoj sledeći, novi poligon za ispoljavanje svojstvene joj nezajažljive volje za moć.

Advokati su, vredi odmah podsetiti, zajedno sa svojim predstavnicima u strukovnim udruženjima, veoma rano stali na stranu studenata i njihovih tadašnjih zahteva.

Zalažući se za njihovo ispunjenje advokati su pobunjenim studentima pružali najrazličitije vidove podrške: od donacija studentima koji su se zatvorili u fakultetima, pružanja pravne pomoći, pa do obustave rada u znak solidarnosti.

Ali uvek i pre i iznad svega, advokati su u svojim javnim nastupima podržavali studentske zahteve i pozive građana za uspostavljanjem boljeg i pravičnijeg društva, kao zakona nad nama i među nama.

Međutim, danas u ovim novim okolnostima, kada vlasti u odgovoru na studentske zahteve napuštaju svako strpljenje i sve inhibicije, čitava advokatura, jasnije nego ikad, mora zauzeti stav naspram te vidne eskalacije odmazde.

Ona u tekućim društvenim previranjima mora još jednom nedvosmisleno potvrditi svoju poziciju.

Kako bi se to moglo izvesti? Srećom, Statutom Advokatske komore Srbije propisan je okvir upravo za ovakve situacije!

Reč je, naravno, o Konferenciji advokata – starijoj od svake njihove skupštine – a koju bismo saobrazno duhu ovog vremena studenata mogli smatrati svojevrsnim advokatskim plenumom.

Za sazivanje Advokatske Konferencije nadležan je Upravni odbor AKS, koji takođe predlaže i njen dnevni red.

Svi eventualni zaključci ili odluke koji bi bili usvojeni na toj Konferenciji morali bi biti razmatrani i na Skupštini AKS – koja bi, opet, morala biti održana odmah, istog dana po okončanju Konferencije.

Sve to zvuči jednostavno i samorazumljivo, ali to apsolutno nije tako! A nije iz više razloga:

– Kao prvi razlog pomenimo da UO AKS nije do sada ni na koji način ukazivao da je zainteresovan za održavanje takvog skupa.

Iako se sve vreme nastoji da se odluke Upravnog odbora i Skupštine AKS predstave kao izraz jedinstva cele profesije, činjenica je da se o tim odlukama izjašnjavao veoma uzak krug advokata.

To je, opet, u široj javnosti otvorilo prostor za osporavanje legitimiteta tih odluka, kao i optužbama za politizaciju i instrumentalizaciju advokatskih strukovnih udruženja.

Održavanjem Konferencije – na kojoj svi advokati imaju neposredovano pravo učestvovanja – te usvajanjem njenih zaključaka pomenute optužbe bile bi u potpunosti opovrgnute.

U isto vreme bi podrška advokature studentima i legitimnim zahtevima njihovih protesta bila bi učinjena neupitnom – neporecivom.

Budući da se Upravni odbor ovih dana – prema rečima njegovih članova koji to pak stalno naglašavaju – nalazi u permanentnom zasedanju, pomenuta odluka o zakazivanju takve Konferencije može biti doneta bez većih teškoća.

Naravno, pod uslovom da medju samim članovima upravnog odbora postoji volja za to, kao i želja da u ovim prelomnim trenucima, unutar same struke, odluke koje odbor donosi imaju najširi mogući legitimitet.

– Kao drugi razlog, koji ostavlja najviše prostora za sumnju, jeste onaj da ne postoji bilo kakva garancija na osnovu koje bi se Skupština AKS saglasila sa preporukama takve Konferencije.

Podsećanja radi: Upravo je sadašnji saziv Skupstine AKS 6. novembra 2021. godine odbacio preporuku one Konferencije kojom se tražilo proglašavanje obustave rada – zbog napada na pravni poredak koji su tada vaninstitucionalni mehanizmi vršili kroz orkestrirano postupanje Vrhovnog kasacionog suda.

Teško je dočarati koliko je to bio veliki presedan budući da do tada nijedan saziv Skupštine nikad nije odbio da podrži preporuku usvojenu na Konferenciji, e da bi te 2021. godine tek osamdesetak članova Skupštine preglasalo preropuke Konferencije na kojoj je učestvovalo više od 1500 advokata).

Mora se istaći da se posledice tadašnjeg raskola u srpskoj advokaturi osećaju i dan danas i da su njegove najveće žrtve bili upravo građani Srbije.

Njihova su prava nakon toga kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda sistematski uzurpirana – baš zato što se Skupština AKS oglušila o predlog svojih kolega, stavljajući tako u drugi plan ciljeve zbog kojih je formirana i postoji i sama njihova Komora.

Iz etičkih razloga i zbog poštovanja pobunjenih studenata i pobunjenog društva sa posebnom mučninom moramo se podsetiti kako su baš oni advokati koji su se 2021. godine protivili usvajanju preporuka Konferencije, danas među najvatrenijim pristalicama studentskog pokreta i da su baš oni najveći zagovornici zaoštravanja odnosa sa državom, onom istom sa kojom su te davne 2021. godine gradili partnerske odnose protiv kolega iz sopstvenih redova.

Ako sve to znamo izgledi za sazivanje Advokatske Konferencije nisu veliki – mada je potreba za njom danas možda i veća nego što je bila 2021. godine.

Ipak, otvaranje pitanja o potrebi održavanja Konferencije – tog nazovimo advokatskog plenuma – važno je jer kroz njega i javnost i studenti najjasnije mogu videti ko „pumpa,“ a ko „buši“, ili ko pumpa sa jednom rukom dok drži šipak iza leđa u drugoj.

Odgovor na to pitanje najvažniji je razlog za njeno održavanje, ali istovremeno i najveći rizik zbog koje bi njeni protivnici da je izbegnu po bilo koju cenu.

Autor je advokat iz Beograda

Tekst je prvobitno objavljen na sajtu Foruma za bezbednost i demokratiju

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.