Ne, Hitler nije bio u pravu

Otkud uopšte ovakva zloćudna misao? Možda otud što je ljudski um sklon da u izvesnim okolnostima spoji nespojivo i izvede pogrešne, nakaradne, čak bizarne zaključke – onda kada su emocije jake, a razum privremeno lenj da bi ih pravilno obradio. To može biti isti razum u kome, što se tiče stečenog znanja, pogotovu onog školskog, sve je odavno razvrstano i uredno sređeno. U jednoj „fioci“ smešteno je istorijsko znanje o Jevrejima kao najvećim žrtvama jedne zločinačke ideologije i ludačkog vođe. Tokom holokausta stradalo je oko šest milona Jevreja.

Ove žrtve, kao i sve ostale u tom ili bilo kom drugom ratu, ne smeju nikada biti zaboravljene, kaže učiteljica istorija, da se takav ili sličan zločin ne bi ponovio. I kako sada dođosmo do rečenice „Hitler je bio u pravu“? Da li tako što Jevreji izlaze iz „fioke“ rezervisane za žrtve i prelaze u onu gde su smešteni negativci, te u toj pometnji, um iz kojeg izleće zloćudna misao, previđa da nije reč o narodu – kao što nikada i nije reč o narodu – niti o bilo kojim pripadnicima tog naroda, već o onima kojima je puške u ruke stavio razulareni Netanjahu. (Što ih ne lišava krivice.) Previđa i da se nijedan zločin ne može pravdati drugim zločinom. Međutim, zloćudna misao se ne predaje i u svom nastavku saopštava – da ih Hitler nije ubijao, bilo bi ih više i radili bi još gore stvari. Ali, ubijao je i decu u gasnim komorama! zavapiće zdrava misao. Da, ali ta deca bi porasla i imala potomstvo, kaže dalje ona zloćudna.

Koliko god se trudili da se zdravorazumski suprotstavimo, ispada da zlo, lukavo i manipulativno kakvo jeste – da ne zaboravimo da njegovu klicu od rođenja nosimo svi u sebi – lako navlači kakvu-takvu logiku i krči sebi put čak i u glavama ljudi koji su u načelu humani. Šta tek čini u glavama onih kojima humanost nije jača strana.

Na kraju krajeva, kod ovih prvih, upravo je snažna empatija prema deci u Gazi koja umiru od gladi, ljudima koji stradaju u redu za hranu, ili beže od metaka sa džakovima brašna na ramenima – učinila da njihov razum proizvede jednu toliko ružnu misao koju će zatim i javno saopštiti, šireći mržnju koje ionako ima previše. To što najdublje saosećamo sa žrtvama nije nikakva potvrda naše dobrote i moralne ispravnosti, i ispravnosti mišljenja, već samo potvrda elementarne ljudskosti, i ne daje nam za pravo da žrtve nepravde i zla delimo, da jedne priznajemo, a druge vređamo.

Uostalom, vas koji kažete „Hitler je bio u pravu“ ne bole više prizori beba iskolačenih očiju od nas koji to nećemo nikada ni pomisliti kamoli izgovoriti. „Svaka istina prelazi u neistinu kad, suprotno svojoj sopstvenoj smisaonoj povezanosti, dospe u zavisnost od neke druge istine, kad pristane da se radi nje iskrivi“, piše Karl Jaspers. Oni koje je zloćudna misao spopala, upravo su pristali da zarad istine o užasnom stradanju Palestinaca danas, koja je neporeciva, izvitopere istinu o nekadašnjem užasnom stradanju Jevreja, koja je takođe neporeciva.

I da zaključimo, naravno da Hitler nije bio u pravu gradeći koncentracione logore u kojima je ubijao ljude. Kao što nisu u pravu ni vođe Hamasa, ni Netanjahu, ni Putin koji je napao jednu suverenu državu. Kao što nije u pravu ni predsednik ove države praveći od nje savremeni logor za svoje građane, sa prividom slobode, logor u kome je sve izvrnuo naopačke, pa je tako, između ostalog, studente nazvao nacistima i potpisao pomilovanje za četvoricu muškaraca koji su jednoj devojci jedne noći bejzbol palicama polomili vilicu.

Autorka je književnica i slobodna novinarka

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.