Ne može da mrzi i ubija onaj ko proučava religiju

Petak, 2. januar

Nova godina je počela bez uobičajene praznične euforije. Prvi dani januara deluju kao nastavak starih kriza, nerešenih sukoba i dubokih podela. Dan sam proveo u mirnijem ritmu, između porodice i praćenja vesti, sa utiskom da svet ulazi u novu godinu bez jasnog pravca. Pogotovo se takva atmosfera oseća u Srbiji nakon trinaestogodišnje vladavine Aleksandra Vučića i SNS-a, koji su uneli takav defetizam, agresiju i podele na političkoj sceni Srbije, da nije ni čudo što svake godine desetine hiljada mladih i obrazovanih ljudi odlazi iz Srbije. Sve su uništili čega su se dotakli, a najviše nadu kod svih građana, da može biti bolje i da politika može da se vodi na častan način, kao služba narodu. Svetlo na kraju tunela se pojavilo prošle godine, pojavom optimistične omladine, koja je jasno rekla da više neće da živi u ovakvom političkom sistemu, da hoće da ga menja i da veruje da Srbija može da stane na noge, posle svih naših trodecenijskih političkih, ekonomskih i moralnih poraza. Studenti i celokupan narod koji ih je bezrezervno podržao, su za mene jedina luča koja je zasijala u 2025. godini i koja može da obasja našu tamu. Srpski pokret Dveri je prva politička partija u Srbiji, koja je bezrezervno podržala studente i njihovu želju da uđu u političku borbu sa ovim sistemom, jer smo upravo mi pre 27 godina nastali kao studentski pokret.

Subota, 3. januar

Hapšenje Nikolasa Madura prevazilazi okvire unutrašnje politike Venecuele. Ovaj događaj je još jednom pokazao koliko je svetska politika surova i koliko su narodi često moneta za potkusurivanje u globalnim igrama moći. Ja sam lično bio iznenađen kako je izvršeno hapšenje predsednika Venecuele, ne ulazeći u to ko je on i kako se odnosio prema svojim sunarodnicima. Moj prijatelj koji povremeno živi u Karakasu, mi je pokazivao video priloge brojnih uličnih tuča po gradovima Venecuele, gde se ljudi masakriraju pred očima celog grada i to je postala svakodnevnica. Sigurno je da je takav režim istrulio skroz i da je zaslužio ovakav kraj. Međutim, protiv sam urušavanja suvereniteta zemalja na ovakav način i protiv sam izručivanja političara i vojnih lica sudovima drugih zemalja, jer i mi Srbi imamo negativno iskustvo sa našim političkim i vojnim liderima, koji i danas trule po kazamatima Evropske unije, mnogi i dalje bez dokazane krivice. Svakom političaru koji je prekršio srpske zakone, treba da se sudi u našoj zemlji pred očima naše javnosti i da kaznu zatvora služe po našim zatvorima, za sva nepočinstva i pljačkanja koje su učinili svome narodu.

Nedelja, 4. januar

Četvrti januar bio je dan u kojem sam potražio odmor od teških političkih tema. Pratio sam turnir u skijaškim skokovima Četiri skakaonice, koji se održava u Inzbruku, Garmiš-Partenkirhenu, Bišofshofenu i Oberstdorfu. Oduševljava me red i poredak koji se može videti na tim takmičenjima i koji oslikava jedan sređeni sistem u sportu. Sve suprotno od stanja u našem sportu, a pogotovo u fudbalu koji jako volim. Nadam se da će uskoro ljudi tipa Đokovića, Vidića, Bodiroge, Štimca i ostalih naših vrhunskih sportista, koji su kroz svoju karijeru videli kako funkcionišu sređeni sistemi, preuzeti da vode srpski sport i da će smeniti ove krpelje koji na grbači srpske dece uzimaju velike sume novca, samo da bi živeli krajnje bahato i za svoju ličnu korist, ne mareći za interes zajednice.

Ponedeljak, 5. januar

Na današnji dan pre 145 godina je rođen Sveti Vladika Nikolaj Velimirović, jedna od najznačajnijih ličnosti srpske duhovne i nacionalne istorije, čovek koji je našu kulturu na najlepši mogući način predstavio ljudima u Engleskoj, Americi i drugim zapadnim zemljama i time pokazao da smo mi zaista stari i drevni hrišćanski narod, sa prebogatom kulturom i manirima. Za nas u Dverima, Vladika Nikolaj nije samo istorijska figura, već živi duhovni orijentir. Kao svetosavski i hrišćanski mislilac, ostavio je dubok trag u srpskom narodu, iako ga i mnogi danas kleveću, što je upravo i dokaz njegove veličine. Bio je istinski narodni čovek, blizak običnom čoveku i njegovim mukama. NJegove misli i danas deluju savremeno i opominju da bez duhovne kulture nema ni zdrave države, ni stabilnog društva.

Utorak, 6. januar – Badnji dan

Badnji dan. Porodica se okuplja, sestre sa decom su nam došli u goste. Predveče smo išli na paljenje badnjaka ispred novog hrama Vaznesenja Gospodnjeg u Vrbasu, gde mi srce uvek zaigra kada vidim da skoro ceo grad, a prvenstveno mladi ljudi dolaze da ispoštuju ovaj naš stari i predivan običaj. Nije to nikakav verski fanatizam, kako neki kažu, već poštovanje svoje tradicije i želja da se bude bolji čovek. Za mene je nezamislivo da neko ko proučava bilo koju religiju, može da ubija ili mrzi druge ljude. Tu nešto ne valja. Ili je u pitanju loša vera i versko učenje, ili je u pitanju licemerje i samoobmana pojedinca, kada radi takve stvari. Imao sam sreće da upoznam mnoge ozbiljne duhovne delatnike u Srbiji, Rusiji i na Svetoj Gori, i uverio sam se da istinska vera leči i popravlja čoveka u svakom pogledu i u svakoj dimenziji. Uostalom, i svi veliki naučnici su bili istinski verujući ljudi, jer su videli svoju neznatnost u odnosu na Božija dela osvedočena u prirodnim lepotama i fenomenima ali prvenstveno u čoveku kao kruni Božijeg stvaranja.

Sreda, 7. januar – Božić

Svi smo u Crkvi u Vrbasu, cela porodica, žena, tri sina i svi moji prijatelji i kumovi. Božić je najveći i najradosniji hrišćanski praznik koji pokazuje da je svet nastao čudom i da će se čudom i završiti. Sin Božiji se rodio u pećini a ne u nekom raskošnom dvoru! Za mene je Vera dokaz da ima nešto mnogo važnije od besmislene trke za materijalnim bogatstvima i ljudskim počastima i privilegijama.

Četvrtak, 8. januar – Sabor Presvete Bogorodice

Na današnji dan se proslavlja Sabor Presvete Bogorodice. Za nas Dverjane ona ima posebnu važnost, jer smo njen lik stavili kao logo koji i simbolički predstavlja majku i dete. Dveri se godinama trude da ukažu na pogubnu demografsku politiku naše zemlje, što nije samo naš srpski problem, već i glavni društveni problem svih zemalja savremene Evrope. Srbija trenutno ima negativan prirodni priraštaj, jer 40.000 ljudi godišnje više umire, nego što se dece rodi.

Ako ne bude dece, neće biti ni razvoja države, ni ekonomije, ni kulture, ni nacionalnog opstanka. Sve politike gube smisao ako nema ko da živi, radi i stvara. Upravo su o tome govorili najblistaviji umovi sveta „da se razvija samo ona država u kojoj se poveća broj stanovnika“. U Srbiji danas nije tako. Zato je mladim ljudima potrebna konkretna pomoć. Pored mnogih mera koje je Srpski pokret Dveri predlagao dok smo bili u dva saziva Skupštine Srbije, problem stanovanja se pokazao kao najveći problem mladih bračnih parova. Zato ću ovde predložiti jednu meru o kojoj i studenti i ljudi koji će biti na studentskoj listi treba da razmisle i sprovedu u delo nakon pada SNSa i Aleksandra Vučića. Konkretno bi trebalo da se svakoj porodici nakon dobijanja prvog deteta otpiše 10% hipotekarnog duga za kupljenu nekretninu. Porodici koja dobije drugo dete da se otpiše 20 % duga, porodici koja dobije treće dete 30 % duga, a porodici koja dobije četvrto dete da se otpiše ceo dug za stambeni kredit. To bi mogao biti zajednički projekat države i domaćih banaka (kojih na žalost imamo jako malo) ali koji bi bio jedan ozbiljan iskorak u okviru dugoročne strategije biološkog oporavka Srbije. Rešavanje problema demografije i negativnog prirodnog priraštaja, treba da bude postavljen na prvom mestu u novoj Vladi Srbije i verujem da će to mladi ljudi shvatiti. U toj nadi završavam ovaj dnevnik sa najradosnijim i najoptimističnijim pozdravom celog hrišćanskog sveta koji danas broji dve i po milijarde ljudi, MIR BOŽIJI HRISTOS SE RODI!

Autor je predsednik Dveri

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.