Ne vredi zatvarati prozore pred olujom

Prvo, penzije neće moći da porastu onoliko koliko je penzionerski tribun Jovan Krkobabićobećao svojim glasačima i zahvaljujući njima postao vlast. Drugo, plate u javnom sektoru neće moći da rastu uopšte. Treće, moraće da se smanjuju subvencije preduzećima koja se većgodinama dotiraju iz budžeta.

Naravno da nijedan od ova tri poteza ne može baš da naiđe na aplauze kod građana-birača, razmaženih stalnim izborima i predizbornim udvaranjima. Ali, sad novih izbora nema na vidiku, a svetska kriza, jasno je i najneobaveštenijima, nema načina da zaobiđe baš Srbiju. Optimista u meni opominje me da nikad nije dobro širiti defetizam i negativno raspoloženje, to samo obeshrabruje i demotiviše ljude. Ali opet, s druge strane, realista podseća da je neodgovorno širiti lažni optimizam i uljuljkivati se da će ova oluja što se sprema da protutnji iznad naših glava, a mi treba samo da pozatvaramo prozore i čekamo da prođe.

A naročito je neodgovorno baš u ovom trenutku objašnjavati da su nam od svega živog najpotrebniji – novi izbori. Na stranu Demokratska stranka Srbije koja je faktički izbrisana sa srpske političke scene i koja sad stvarno može da zastupa što joj je volja, bez ikakvog odjeka. Ali, malo neprijatno je gledati Tomislava Nikolića, koji je naprasno postao medijski ljubimac i kojem su čak i demokratski nastrojene glave spremne da zaborave da je valjda dve decenije sa Šešeljem delio i dobro i zlo, i politička uverenja i političko delovanje, koje znamo dokle je dovelo. On sad nama objašnjava kako je spreman da u podršci Tadiću odmeni G-17 plus, vojvođanske socijaldemokrate, pa „možda i Mađare“, ali tako što ne bi kao oni ulazio u vladu, većbi je samo podržao „uz uslov da posle toga slede vanredni parlamentarni izbori“.

Čemu bi novi izbori u ovom trenutku poslužili, osim ličnim i stranačkim interesima, pa šta košta da košta? Suvislo objašnjenje nismo čuli. Cela gungula sa natezanjem oko nivoa povećanja penzija, na primer, nastala je samo kao predizborni ceh. Inače se o tome, kad u budžetu nema para, ne bi ni diskutovalo. Sa stanovišta novinara čiji je posao, po definiciji, da kritikuje vlast, zvuči malo apsurdno ova rečenica – sreća pa vladajuća koalicija ipak izgleda, bar zasad, dovoljno čvrsto i razumno, tako da nema opasnosti od novih izbora. To bi bilo isto kao da se vašoj zgradi približava masovni požar, vetar duva i na vašu stranu a vi, umesto da zovete vatrogasce i dovlačite šmrkove, birate novog predsednika kućnog saveta. Zato je ipak u pravu ovoga puta i Čedomir Jovanović- poslednje što nam je sada potrebno jesu novi izbori. Bez obzira na to što se on protiv izbora zalaže isto iz ličnih razloga, jer za njegovu stranku ne bi više glasali ni pojedini njeni funkcioneri, ako su njihovi istupi u medijima autentični.

Šta, dakle, čeka vladu, a sa njom i sve nas, stanare ove „zgrade“? Penzioneri će, mada nezadovoljni, da ćute i trpe ovo što ih je snašlo. Zaposleni u javnom sektoru verovatno neće da ćute, možda će i da protestuju, ali će da shvate da navlače gnev ostalih i da niko na njihove eventualne proteste neće gledati blagonaklono. Tu dolazimo do takozvanog „realnog sektora“ – država mora da ukine dotacije propalim a neprivatizovanim preduzećima, jer zbog štednje dogovorene sa MMF-om za to više nema para. Gde će ti ljudi ako se njihova preduzeća ne prodaju, veliko je pitanje. A kome da se prodaju sad, usred krize, kad se nisu prodala u srećnijim danima, još je veće pitanje.

Drugo, svakog dana slušamo vesti koliko će desetina ili stotina hiljada zaposlenih da otpuštaju velike svetske kompanije. Teško je očekivati da samo kod nas svi ostanu na broju. Najave otpuštanja sve su češće, a neki će otpuštati i bez najave. Da li stvarno zbog krize, ili se kriza koristi kao izgovor, u krajnjem ishodu nema razlike. Ako se smanjuje privredni rast, ako se smanjuju investicije, ako se smanjuju i poskupljuju krediti preduzećima, teško je naći novo radno mesto. Zato treba da čuvamo ova koja imamo, da radimo najbolje što možemo, u interesu nas samih. To više nema veze ni sa vladom ni sa poslodavcima. A nema ni sa MMF-om.