Nekoliko dana sa Đilasom

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Hvala na lepom tekstu gospodine Petroviću

2. Mislio sam da je i ovo samo još jedan tekst „a la Snežana Čongradin“ i razmišljao da li da ga pročitam i kontaminiram svoju dušu pred spavanje. Pogrešuio bih da nisam. Predivan i topao, ljudski osvrt na jedno vreme i jednog čoveka, koji je bio toliko poznat a toliko usamljen i progonjen. Gotovo kao zver.

3. Pozdrav gos. Petroviçu. Ljepo je,çitati vaše tekstove.

4. Priča o prohujalom vremenu i ljudima. Lucidno ispričana, nežna ali i surovo istinita. Srećan sam što sam je pročitao.

5. Imali ste veliku zivotnu srecu da podelite nekoliko dana s najznacajnijim politicarem i piscem s ovih prostora. Niko nikad nece shvatiti sta nam se desilo i desava a da ne procita sva dostupna knjizevna dela neponovljivog Milovana Djilasa.
   Lepo je i vrlo korisno,podsecati na mucenicki ali dostojanstven zivot ,prvog i najuspesnijeg komunistickog disidenta na svetu.
   Bio je prorok svog vremena i tako je zavrsio. Srbi na razlicite nacine eliminisu od vajkada najpamatnije medju nama.

6. Nežno, a britko, toplo, a da se naježiš, istorijski, a intimno… sve to u jednom tekstu! Hvala gospodine Petroviću! I sa nestrpljenjem čekam novi proizvod vašeg pera.

7. Tipičan primer da zločincu koji je godinama ubijao sa Brozom treba oprostiti jer se „pokajao“
   Te stalne pozive na „pomirenje“ treba ignorisati jer su deca i unuci Brozovih zločinaca još uvek među nma i imaju i dalje beneficije od zločina sovjih roditelja i dedova.
   Zločini koji su izvšreni prema Srpskom narodu pod vođstvom Broza su neoprostivi i nemaj tu mesta za pokajanje i pomilovanje

8. Uzivao sam, g.dine Petrovicu. Hvala Vam.

9. Kazu da je doticni u vreme partijskog fanatizma, kao i Krcun, bio u stanju da postroji ljude i „krivcu“ saspe tane u celo. I da zbog toga nije isao do smrti u CG, bojeci se osvete. Ziveo je u lepom salonskom stanu u Palmoticevoj i mnogo toga napisao tu, kao i na robiji. I zaista ga izucavaju kao jednog od vecih kritizera socijalizma i danas na nekim zapadnim univerzitetima, a njegovi valjda „Razgovori sa Staljinom“ citiraju. Ali i ovo i ono prvo je M. Djilas.

10. Predivana pica.Nisam imao dileme o kvalitetu pishcheve nadarene naracije i vec prepoznatljivog senzibilteta. Neka vremena previshe idealizovana,falssifiovani dogadjai i sl.Bravo Petrovicu,pishi malo cheshce!!!

11. Bravo gospodine Petroviću, i to što ste rekli o desanci, izuzetno hrabroj ženi i borcu za prava žena, po kojoj sada gazi polupismeni ološ u Srbiji

12. Oni koji znaju kako se Tito odnosio veruju u priče da su mnogi stradali zato što ih je Tito doživljavao kao konkurente za najviši položaj vlasti. A ne slučajno, skoro svi su bili Srbi, jer je postajala opasnost koja se devedesetih potvrdila, da Srbi neće dozvoliti da se osamostale republike i pokrajine, a najvažnje su bile dve republike koje su bile naprednije u svemu od Srbije, a Tito je znao namere, jer su bile i njegove, najutacajnjih političkih lidera iz Hrvatske i Slovenije. Tito je lukavo izabrao mlađane Aleksandra Rankovića i Slobodana Penezića, i još neke da ga čuvaju i da odrađuju prljave poslove, sve dok nisu sazreli, a tada ih je sklonio – jednog je izbacio iz politike, a drugi poginuo u saobraćajnom udesu.
    Milovan Đilas kao vrlo talentovan i ambiciozan, ponekad naivan, kada je shvatio karakter, cilj i način postupanja Josipa Broza, usprotivio mu se. Nije likvidiran, već je zatvoren, zato što su na vreme čuli za njega intelektualci na Zapadu, pa su vršili pritisak na svoje državnike da upozore Tita. Tako je produhovljeni Milovan Đilas sačuvao glavu od Josipa Broza, čoveka đavolske svesti.
    No, ubrzo se pojavio još jedan Srbin, Marko Nikezić, sa krvnom i duhovnom vezom iz Francuske. Njegova majka je bila Francuskinja. U isto vreme, kraj šezdesetih i početak sedamdesetih, vreme Studentskog bunta – „bogojavljanja“, u svim republikama i pokrajinama izabrani su najbolji, tj. oboženi kadrovi, pa su se uspešno dogovarali i sarađivali, a da za to ne pitaju vrhovnog poglavara tadašnje SFRJ Josipa Broza Tita. Sa parolom da hoće da rasture Jugoslaviju Tito je zatražio, preciznije, smenio, neki su iskličeni iz Partije, najbolje kadrove. Za smenu kadrova u Srbiji Koča Popović će napisati: „Posle onoga što je učinjeno sa Srbima (Nikezićevom ekipom) postalo mi je jasnije šta se događa i kuda idemo jer je to, po mojoj oceni, bila jedna vrsta dvorskog (državnog) udara. …. Ocenio sam to kao zaverenički obračun s legitimnim zastupnicima demokratske orijentacije u Savezu komunista, u Srbiji i u Jugoslaviji.” …“

13. Neki ljudi, duhom mali i najgoreg karaktera, obezbeđivali su Titu sigurnost. Ne bih da spominjem nijedno ime, jer su isti obezbedili krajem osamdesetih i devedesetih godina da odlučuju najgori ljudi, neki i psihijatriski sumnjivi, ne samo socio-psihološki problematični, eno ih neki su živi i palacuju svojim zmiskim jezicima zašta su dobro nagrađeni radeći u najvišim državnim institucijama, sazdali su uslove za ubijanje i razaranje sopstvene države.
    Još uvek se krije krivac za raspad SFRJ. No, neki dobro obrazovan i mudar istoričar će da zapiše:Josip Broz Tito, oslanjajući se na dobre ljude, stvorio je veličanstveno delo –SFRJ sa najvišim političkim ugledom u svetu. Zbog svog demonskog karaktera (Boga ili Demona nema van čoveka), a oslanjajući se na ljudska ništavila, isto delo je završilo u krvi i ognju.Demon ili Sotona rade što poruče: „Posle mene možete i u pakao!“ Lukavi Tito bi dodao: „Ako ste budale.“

14. Dr Blagoje Nešković, španski borac, partizan od 1941. na mestu predsednika Vlade Srbije 1948. usprotivio se nasilnom oduzimanje žita i stoke od zemljoradnika kojima time nisu ostavljali nekima ništa da prehrane svoje porodice. Tada ga je Tito stavio na svoj nišan za politički odstrel. Kada su politički predstavnici Šiptara sa Kosmeta zatražili da oblast dobije status autonomije, dr Nešković se usprotivio predlažući da treba da dobija status kao običan okrug u okviru Srbije. To je bio dovoljan razlog da 1953. srpski poliitičari udovolje želji Josipa Broza da dr Nešković bude isključen iz političkog života. Godine 1983. odbijen je predloga da se dr Nešković rehabilitituje, iako su njegov stav potvrdili tragični događaju započeti 1981. a koji će još dugo trajati.
    Josip Broz je Dr Blagoja Neškovića i Koču Popovića doživljavao kao svoje konkurente,a koji su bili sušta suprotnost i po poreklu, a time i po karakteru od njega. Imajući visok mentalni kapacitet, Tito je mogao da razlikuje prave informacije i vrednosti, a da ih upotrebi prema želji svoga Ega (Demona). Služio se nasleđenim instinktom za preživljavanje u najtežim okolnostima a nasleđena lukavost i brutalnost omogućile su mu da se nemilosrdno obračunava ne samo sa političkim protivnicima, već i sa protivnicima apsolutne vlasti. Lukavošću i licemerstvom uspešno se ulagivao demosu. Koča Popović je uspeo da preživi smrtno opasan zadatak, dobijen tokom rata, zahvaljujući svojoj inteligenciji, karakteru i uvežbanosti svoga tela. On je mogao da preživi sa svojom tek formiranom Prvom proleterskom brigadom zarobljeni u polarnoj zimi na planini Igman, kada su mnogi partizani stradali, neki smrtno a neki sa teškim i lakšim ozledama.

15. Stari Zavet može biti uzor, a Mojsije kao dobar primer vrhunskog vojskovođe koji poseduje sedamnajest negativnih osobina koje ih imenuje (Richard Dawkins) Ričard Davkins u svojoj studiji „Iluzija o Bogu“, a navešću samo četiri kakve loše karakterne crte je posedovao i Josip Broz Tito, koje su na kraju kompromitovale dobre osobine koje su Tita ovekovečile kao najvećeg političkog menadžera Dvadesetog veka: ljubomoran i ponosan na to, nepravedan, opsednut da sve nadzire, osvetoljubiv…
    Tito je dobro proučio Bibliju. Tako je sebi obezbedio ulogu Mojsija iz Starog zaveta. Samo se čuvao da ga ne ubije neki pripadnik njegovog naroda, kao što je Mojsija ubio Jevrejin. Oboženim ljudima je obezbedio da dožive sudbinu Svetog Jovana i Isusa Hrista. Navešću obožene primere izvođača socijalističke revolucije tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Ima ih mnogo, no spomenuću samo stradalu braću Ribar i preživelog legendarnog komandanta tokom revolucije, a u miru čuvenog ministra inostranih poslova SFRJ – Koču Popovića i dr Blagoja Neškoviča. Da komunisti sa odbacivanjem Crkve nisu negirali preteče komuniste Jovana Krstitelja i Isusa Hrista, onda bi bila slavljena božanstvena ljubav između Lole i Slobode, kakva je bila ljubav između Isusa i Marije. Braća Ribar su bila iz dobrostojeće porodice, dok je Koča studirao i jedno vreme živeo u Parizu. Ideje revolucije kompromitovali su i izdali ljudi niže svesti. Baš kao i hrišćanstvo. Izdali su ga oni koji su bili željni bogatstva i moći, a to su mogli da im pruže samo vladari, odnosno država. Poznata je Lenjinova rugalica o „nazoviboljševicima“: „Od njih stotinu, devedeset su nitkovi, devetorica su kreteni, a boljševik je samo jedan.“