Nemar provincije

Naredne nedelje, 27. jula, biće tačno 101 godina od rođenja jednog od najuticajnijih slikara sa jugoslovenskih prostora, autora koji je u prelomnom trenutku, sredinom 20. veka, raskinuo sa akademskim ali i provincijalnim pogledima na svet, i inaugurisao „jednu novu kulturu slikarstva koja se može smatrati apoteozom visokog modernizma“. Razumljivo, u svoje vreme, Petar Lubarda je imao sasvim dovoljno protivnika, ali je sa druge strane bio zaštićen neupitnim setom vrednosti kom je pripadao – od antifašizma do temeljne modernizacije društva.
Pola veka kasnije, brojna gradska komisija razgrće kilograme smeća u domu Vere i Petra Lubarde, ne bi li došla do slika koje čine ostavštinu poklonjenu Beogradu. Preliminarni nalazi stručnjaka, koje predvodi dr Mila Popović Živančević iz Centra za konzervaciju Narodnog muzeja u Beogradu, govore da je od propadanja zasad sačuvano oko trideset slika za koje je autorstvo utvrđeno, kao i desetak drugih, na čiju se procenu tek čeka. Pitanje sudbine većeg broja slika, koje istoričari svrstavaju u Lubardina remek dela, a koja su se nalazila u kući u vreme zvanične registracije legata, zasad ostaje otvoreno. Vila u Iličićevoj broj 1 takođe je u ruiniranom stanju, pa će konačni nalazi verovatno doneti višestruko veći bilans decenijskog nemara.
Zbog čega se nije na vreme postigao dostojanstven dogovor sa Verom Lubardom, koja je nedavno preminula u krajnje nepriličnim uslovima, zbog čega grad, u čijem je formalnom vlasništvu Lubardin legat, nije vodio računa o vrednom umetničkom nasleđu i učinio ga dostupnim javnosti, na čiju je korist i stvoren – takođe su pitanja bez odgovora. Na delu je provincijalizam društva, nezainteresovanog za sopstvenu baštinu. Zasad je premalo i zainteresovanih da se odgovorni suoče sa posledicama nemara, i pokrene istraga na „neformalnom“ tržištu umetničkih dela, na kojem su neke vredne Lubardine slike iz legata u Iličićevoj mogle završiti.