Ni turski, ni naš već – ruski

Radovi na deonici kroz Srbiju su završeni krajem prošle godine, a oni su, prema rečima direktora Republičkog zavoda za statistiku, doneli srpskom BDP-u 700 miliona evra.

Tako su nadmašene procene EBRD-a i MMF-a o rastu od 3,3 do 3,5 odsto, pa je prema podacima RZS-a rast BDP-a u 2019. doštigao 4,2 procenta.

Ako se pokuša doći do izvora podatka o doprinosu rasta BDP-a za 700 miliona evra, dolazi se do Gastrans d.o.o iz Novog Sada.

Radi se o malom preduzeću prema klasifikaciji Agencije za privredne registre koje ne podleže obaveznoj reviziji, tako da je pomenuti podatak manje-više na „časnu reč“.

Veoma je interesantno da je pomenuto preduzeće u 100 odsto vlasništvu preduzeća registrovanog u švajcarskom poreskom raju Zug, a većinski vlasnik tog preduzeća je ruski Gazprom.

Na osnovu ovih podataka dolazimo do zaključka da je deonica ‘Turskog toka’ kroz Srbiju u većinskom vlasništvu ruske kompanije, što je novost za našu javnost, koja veruje da je gasovod „naš“.

Ako se pođe od 700 miliona evra doprinosa BDP-u u 2019. u koji ne ulaze ugrađeni repromaterijal (cevi) i oprema (pumpe i merni uređaji) i čija vrednost je najmanje još tolika, može se doći do grube procene da je ukupna vrednost deonice kroz Srbiju između 1,4 i 1,5 milijardi evra.

Nameće se pitanje – ko je finansirao ovaj poduhvat i koliko je učešće srpske strane, odnosno da li smo se i koliko zadužili po ovom osnovu?

Odgovora na ova pitanja nema, a verovatno ih znaju oni koji se razmeću pričama o isplativosti ovog poduhvata.

Inače, da bi se nešto isplatilo mora da radi i donosi prihode, a naša deonica je već skoro godinu dana „slepo crevo“.

Zato je pitanje i kada će „Turski tok“ kroz Srbiju „proraditi“?

Rokovi se stalno pomeraju, pa je prvobitni rok od proleća ove godine pomeren za ovaj septembar, pojavio se kraj ove godine kao poslednja informacija, mada se čini da ni to nije poslednje pomeranje.

U međuvremenu je potpisan sporazum u Beloj kući koji predviđa energetsku diversifaciju za Srbiju.

Prevedeno, radi se o pokušaju Trampove administracije da nas „odmakne“ od Rusije i „primakne“ američkom tečnom gasu.

Nakon Vašingtona, predsednik Vučić je hitno otišao u Tursku, zvanično se nije pominjao ‘Turski tok’, ali je verovatno bilo reči i o ovoj temi.

A možda i neizvesna poseta ruskog predsednika Putina Beogradu ima neke veze i sa „Turskim tokom“.

Krajnje je vreme da saznamo šta se zaista dešava sa „Turskim tokom“, pa pozivamo nadležne da javnosti saopšte sve raspoložive detalje.

U nedostatku ovih informacija stiče se utisak da se radi o manipulisanju podacima i novcem građana Srbije, čija je krajnja stanica švajcarski poreski raj Zug.

Autor je magistar ekonomskih nauka iz Novog Sada