foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Pričao mi je otac dok smo šetali Bugojnom ili Slavonskim Brodom, gde je on kao mašinski inžinjer radio davnih godina prošlog veka, da kao klinac nikada nisam uspeo da njegovu ponudu: „Kupiću ti sladoled ako budeš ćutao samo jedan minut“ uspešno prihvatim. A moj je otac bio čovek od reči, tako da sam sladoled dobijao retko, jedino uz intervenciju majke: “Hajde Aco kupi detetu sladoled, vidiš da ne ume da ćuti.“
Nisam naučio da ćutim nikad i ne znam da li je to za pohvalu, da li je pametno ili korisno, a nikad nisam ni razmišljao o „šta bi bilo kad bi bilo“.
Kako peva jedan od omiljenih pesnika Džoni Štulić: „A ja, ja nemam dara, zabranjeno je da se odgovara…“ I, naravno, kao što je to potpuno prirodno od prevaranta života, evo već godinu dana svakodnevno ćutim na nekoj od Beogradskih raskrsnica. Ćutim sa drugim ljudima. Sa kojima se slažem.
Ćutim i kad neko od navođenih provokatora obavljaju svoj sramni zadatak. Zadatak obesmišljavanja svega. To je u stvari „njegov“ nalog. Nalog zla koje nije moguće nahraniti. Ćutim tako već godinu dana. Ćutim za 16 ljudi koje je ovaj koruptivni režim ubio. Ubio je taj režim i mnogo drugih ljudi. Ubija on od devedesetih do danas. I za njih ćutim. Počiva ovaj režim na smrti.
Počiva na mržnji. Fundiran je na zločinu prema čovečnosti, prema ljudskosti. Svaki je njegov poduhvat uvod u nečiju smrt. Ćutim u znak protesta sistemu izvrnutih vrednosti, ćutim protiv laži koje svakodnevno izgovara predsednik svojih glasača, ćutim protiv političkih hapšenja, kampanja zastrašivanja, gaženja studentkinja i studenata, protiv premlaćivanja mirnih građana, protiv batinaša za sitne i krupne pare, protiv ministarstva nepravde, ministarstva za progon i hapšenje prevoznika Jaćimovića, ministarstva za pesmu i zabavu na patnji Dijane Hrke, protiv Ministarstva za proizvodnju i distribuciju metalnih ograda, protiv Ministarstva zlobe i vređanja zdravog razuma, protiv Ministarstva lažnih brojeva, protiv Ministarstva za pozlatu doba, protiv Ministarstva za rasprodaju narodne imovine i javnog dobra, protiv Ministarstva isisavanja državnog novca i zaduživanja, protiv Ministarstva destrukcije, protiv Ministarstva za spoljne muvanje i muljanje, protiv Ministarstva za geopolitičko šibicarenje, protiv izmišljenih akademija za maglu i muljavu vodu i…
Ćutim za podršku srpskoj mladosti u Beogradu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Nišu, Kragujevcu, Kraljevu, Subotici… Ćutim i osmehujem se pred tolikom pameti ove mladosti, pred tolikom upornošću i organizovanošću, ćutim podršku probuđenim građanima, ćutim pred iskrenosti i lepoti mladosti ove zemlje. Spremnošću da se žrtvuje. I u ime drugih. Mnogo je toga u ovom ćutanju koje traje više od godinu dana. Nije to ćutanje linearno i nije odraz bespomoćnosti.
Naprotiv, na neki čudan način glasno je ovo naše svakodnevno ćutanje.
Zvoni i obznanjuje, ogoljuje i optužuje, u najvećoj tišini zahteva, kao da peva o pravdi i slobodi, o ljudskosti i dobroti naspram zla, o ljubavi i toleranciji naspram pohlepe i praznine, o veri u mogućnost da se bude čovek, o veri da smo samo ljudi jedni drugima. Izmenila se ova moja i vaša zemlja u ovoj godini iza nas, krenula je put promene uporno i odlučno.
Kao avangarda i preteča svetu koji posrće pred dekadencijom koruptivnih sistema odjekuju studentski protesti i svakodnevno ćutanje studenata i građana. Ćutanje kojim ću sa mnogim svojim sugrađanima ući u novu godinu, shvati moj čitaoče kao čestitku za novu godinu. Čestitku i zavet da ćemo ovaj put istrajati koliko treba. Srećna vam nova godina i dobro zdravlje. I do pobede!
Autor je vajar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
