O besmislu politike u naprednjačkoj Srbiji i izlazu

1. Slobodno političko organizovanje i delovanje

Ovo postoji samo na papiru, dok su u stvarnom životu mnogobrojne prepreke (pretnje na poslu, strah od osude komšija i nedozvoljavanje javnih skupova u manjim sredinama u prostorima pod kontrolom vlasti, potkupljivanje u raznim vidovima).

2. Slobodni izbori

Svedoci smo brojnih neregularnosti na biračkim mestima, kupovine glasova, raznih pritisaka i ucena, ometanja kampanje… Nakon svakog izbornog procesa pojavi se čitav spisak neregularnih radnji na koje niko nadležan ne reaguje.

3. Slobodni mediji

Da li je potrebno obrazlagati ovu tezu kada svakog dana gledamo medijsko spinovanje sa televizija sa nacionalnom frekvencijom koje su uz to potpuno zatvorene za drugačije mišljenje. U svetu u kome živimo mediji su glavno sredstvo za kreiranje javnog mnjenja. Posledica njihove zatvorenosti su nekoliko miliona potpuno neobaveštenih ili pogrešno obaveštenih građana.

Da li neko može, pri ovakvom stanju, da kaže da je moguće bavljenje politikom sa nadom u uspeh? Svako može da registruje stranku, ali ne može da uspe. Vlast i opozicija se ne nadmeću u ravnopravnim uslovima. Vlast ima 11 igrača i sudiju, a opozicija tri igrača sa vezanim rukama. Rezultat je uvek izvestan, odnosno nema neizvesnosti. Pitanje je hoće li SNS imati 120 ili 129 poslanika. Politički život u ovoj zemlji je na taj način zatvoren.

Ako prihvatimo gore iznete teze kao tačne, onda zaključak može da bude:
– u ovakvom sistemu nema smisla da se bilo ko bavi politikom;
– sistem mora da se promeni da bi bilo moguće bavljenje politikom sa nadom u uspeh.

I tu dolazimo do ključne pozicije pred sledeće izbore, koji će se desiti pre ili kasnije. Svi akteri na političkoj sceni koji razmišljaju opoziciono i koji shvataju gore navedeno, moraju tehnički da se objedine da bi se došlo do ravnopravnih uslova za političku utakmicu. BAŠ SVI! U ovim neuslovima ni desnica ni levica ni centar ne mogu ništa da postignu. Svi akteri treba da shvate da je potpuno nebitno što imaju, po svom subjektivnom mišljenju, dobre političke programe, kada nemaju gde da ih predstave i kada građani ne mogu slobodno da ih šire. Ako je to nemoguće, čemu onda bavljenje politikom? Čemu stranačke organizacije, učlanjivanje ljudi, skupovi u malim salama, što sve može da dovede do malog broja glasova, daleko manje od onoga što dobije vladajuća stranka? Čemu toliki posao, ako ne postoji šansa za uspeh? Dokle će opozicija da se zadovoljava mrvicama sa gospodarevog stola i time da daje legitimitet režimu u inostranim centrima moći kod kojih režim želi da ostavi utisak da ovde ipak ima demokratije?

Izlaz iz ove situacije je povezan sa studentskim protestima. Oni su pokrenuli veliki deo naroda čak i one koji su bili neutralni, došlo je do buđenja. Ali oni će jednom morati da se završe i fokus će se vratiti na političku borbu. Već su se pojavile ideje o prelaznoj vladi koja treba da pripremi teren za slobodne izbore, a to znači da oslobodi medije i da popravi izborne uslove. Tek tada će moći da se organizuje poštenija politička utakmica, sa smislom i sa šansom za pobedu nad mnogo jačim protivnikom koji će i pored navedenih promena opet biti najmoćniji jer je godinama gradio koruptivni sistem. Ovaj plan bi trebalo, ponavljamo, da prihvate sve opozicione stranke i da na tim izborima izađu jedinstveno ili na najviše dve liste, da ne dođe do rasipanja glasova, što je još jedna karta u rukama vlasti. Jedinstvom treba neutralisati sve potencijalne mogućnosti za poraz.

U ovoj utakmici ne treba da postoji ideološko pitanje. To neće biti borba za ideje već za normalan sistem. Ovaj sadašnji sistem treba kompletno da se demontira i da se uspostavi novi, pravedniji. Zatim može da usledi ideološka podela i borba za pobedu ideje.

Vlast, plašeći se jedinstva opozicije na navedeni način, uporno insistira na ideološkim podelama iako sama nema nikakvu ideologiju već samo želju za očuvanjem svoje moći i povećanjem bankovnih računa.

Nažalost, pojedini akteri na levici i desnici nasedaju na takvu propagandu, dele se i svađaju, čime samo čine uslugu vlastima. Nadamo se da će opozicione stranke shvatiti ozbiljnost situacije i doneti mudru odluku o jedinstvu.

Autor je potpredsednik Dveri

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.