Obama, bez reklama

Ako ima bilo čega dobrog u ovakvim svakodnevnim lošim vestima o katastrofalnom stanju privrede SAD i životu stanovništva, to je da se o svim nevoljama govori javno, da nema lažnih obećanja da će uskoro biti bolje, niti uveravanja da „najveću silu i najbogatiju zemlju sveta“ ipak ono najgore možda može još zaobići. Istina je, doduše, da se nevolje ne daju lako ni sakriti, pa odlazeći predsednik Buš s lakoćom govori o propustima, a budući predsednik Obama ne deluje kao neko ko obmanjuje stanovništvo optimističkim predviđanjima. Zadržava se na otkrivanju planova buduće njegove vlade, koji će pre svega stvoriti nove poslove i smanjiti nezaposlenost. Ovde su zapravo nezaposleni, bar sudeći prema publicitetu i zvaničnim izjavama, najveća briga administracije, jer je rečo živim ljudima (glasačima). Čak i kad se u Kongresu raspravljalo ovih dana o „simbolu Amerike“, posrnuloj automobilskoj industriji, najvše je bilo reči o katastrofalnom menadžmentu, ali i koliko će ljudi, uključujući i sve kompatibilne proizvodnje, ostati na ulici.

Otkazi – suprotno mistficiranim prilazima o samoregulisanom tržištu – ne izgledaju kao najnormalniji čin u nameri da se profit poveća. U većoj meri su znaci posrnulosti, neuspešnog menadžmenta ili neuspešne vlasti, naročito kad se to masovno dešava. Tek objavljeni podaci o pola miliona onih koji su ostali bez posla u novembru, zajedno sa onima koji rade pola radnog vremena svedoče o deset miliona nezaposlenih. Od 1974. u jednom mesecu nikad nije bilo toliko otpuštenih. Bez posla se ostaje u malim i velikim trgovinama, u bankama, u kompanijama s visokom tehnologijom, u školama, na univerzitetima, svugde. Prema nekim predviđanjima ekonomista na početku sledeće godine nezaposlenost bi mogla da dostigne stopu od 10, čak 12 odsto. Poslednji put to je bilo krajem 1981. godine, na početku mandata Ronalda Regana i njegove ekonomske revolucije koja je započela i „deregulacijom tržišta“. U ulozi dopisnika iz SAD ovaj reporter je tada obaveštavao čitaoce da je oko tri hiljade radnika, uz malu novčanu nadoknadu ili simboličan poklon za Božić(25. decembra), dobilo uz kitnjastu čestitku za praznik i otkaz. Po mnogim ekonomistima danas je Reganova revolucija ovde okončana (uz neminovna odstupanja, tako imanentna revolucijama), a počinje Obamina. Da li je prognoza tačna, teško je sada videti jer nije malo onih koji smatraju da je Barak Obama, sa kabinetom sastavljenim od većine Klintonovih ljudi, samo na putu kontinuiteta. Činjenica je ipak da se u mnogo čemu drži bazičnih principa Demokratske stranke kojoj svojevrsna „socijalna država“ (ne i socijalizma kako ga optužuju), nije sasvim strana. Zbog toga neki desni komentatori upozoravaju (ali Obamu ne osporavaju) da se „sa tržišne ekonomije prešlo na političku, iz Njujorka i Volstrita, u Vašington, u Kongres i Belu kuću.“

Koliki je inače ovde raspon nevolja vidi se i iz juče objavljenog pisma predsednika prestižnog univerziteta Harvard, koji upozorava da imaju na raspolaganju čak 22 miliona manje nego godinu dana ranije, jer su donacije i drugi izvori presušili. Zanimljivo je i da se otkazuju razna predavanja uglednih ličnosti iz sveta politike, medija, nauke i kulture, što je ovde deo svakodnevice u intelektualnim i korporacijskim krugovima uz dobro plaćen autorski honorar. Objavljeno je i da je jedan od novinara – veteran rado slušan, čitan i cenjen, samoinicijativno smanjio svoj uobičajeni honorar od 75.000 dolara po predavanju.

U sferu bizarnosti spada i to da su u vreme sadašnjih pretprazničkih dana mediji puni saveta na temu „kako u teškim vremenima smanjiti troškove za božićne poklone, kako sa decom razgovarati o štednji, kako kuvati kod kuće umesto da se ide u restorane i kako kupovati hranu odolevajući trgovačkim izazovima da je sve što nude „zdravo i organskog porekla“. A i statistički je zabeleženo da žene manje kupuju čak i cipele koje su većsada za 70 odsto jeftinije!

Ni velika američka reklamna industija nije ostala netaknuta, pa se i poruke menjaju, jer ne izgleda, na primer, lako prodati specijalnu kolekciju kovanih novčića iz 2008. uz slogan: „Biće to večita uspomena na ovu godinu!“