Odgovor Zorana Stefanovića Minji Bogavac: Moja biografija je deo i tvoje

Istina, samo jednom sam pročitao, a i to površno.

Možda bih čitao i pažljivije, da bih razumeo neka emotivna komešanja u kojima si. Ali dok sam čitao tvoj tok svesti, vratile su mi se slike.

Lepe i dobre slike!

I ulepšala si mi dan.

Prisetio sam se tvoje porodice Bogavac koju znam bar 40 godina.

I dubokog prijateljstva i međusobne naklonosti između tvog oca Zorana Bogavca i mog strica Milinka Stefanovića.

Njihovih reporterskih pustolovina, i toga gde su mogli sve glavu da gube tokom ratova 1990-ih, zbog svog idealizma, čojstva i junaštva, kao da su, bože me sakloni, neki Srbi bili.

I mog bliskog, skoro dvodecenijskog poznanstva sa tvojim ocem, i mog novinarskog šegrtovanja kod njega početkom 1990-ih, a i drugih, većih i ozbiljnijih, saradnji.

I tebe kad si bila dete početkom 1990-ih.

Prisetio sam se toga da sam tvojoj sestri Jeleni u 21. veku digitalno objavio zbirku pesama „Mama tata sunce sestra i ja“.

Prisetio sam se i da sam, kao urednik i izdavač, digitalno objavio, od 2007. i nadalje, tvoje sabrane drame.

I da sam bio ponosan što smo i vašu generaciju dramatičara podstakli da se u svet otisne, kao i prethodnih petnaest naraštaja.

Evo, nabrajam, da bih skrenuo pažnju čitaocima na tvoj dar. U okviru „Projekta Rastko“ objavljene su od 2007. i nadalje, u biblioteci „Savremena srpska drama“, sledeća dela Milene Minje Bogavac: „TDž ili Prva trojka“, „North Force, tragedija za poneti“, „Crvena, sex i posledice“, „Dragi tata (Pozdrav iz Beograda)“, „Gamma Cas: turistički vodič kroz tranziciju i druge oblike prolaznosti“ (objavljeno posle i pod izvornim, tebi dražim naslovom, „Balerina ili Gamma Cass“), „Svi drugi (ili: Kad Neci umre Baba)“, „Bajka o elektricitetu (ili Čas fizike kod Profesora Sijalice)“ kao i „Fake Porno, prodavanje žvake (prva urbana stand-up komedija made in BG)“ — autori Jelena Bogavac (feat. Filip Vujošević), Milena Bogavac i Maja Pelević (feat. Jelena Bogavac i Igor Marković).

Zahvaljujući „Projektu Rastko“, bila si nesumnjivo jedan od čitanijih srpskih dramatičara u svetu, već na početku karijere.

Poslala si mi tada, u jesen 2007, uz drame, i jedno drago pismo koje počinje ovim:

„Dragi Zorane!

Iz dana u dan, zapravo: iz jutra u jutro, kad izlazim iz biltena i posrcem preko trga Nikole Pasica, gledam kako radni narod krece na sljaku, kako jadna deca kasne na drugi cas… I tamo negde… kod one fontane… kod taxi stanice, uvek se setim:

ZORAN STOP STEFANOVIC STOP DRAME NA E MAIL STOP

Stanem.

‘Ok’, telerafiram sebi, ‘Sutra sigurno, stop.’… :)

Molim Te da mi oprostis. (…)“

Itd. Pismo je podugačko i lepo. Oprostio sam. Isti mesec smo objavili prve tvoje drame.

I bili srećni.

***

Sve u svemu, podsetila si me sada na jednu divnu porodicu. I na to koliko je moja biografija pomalo i deo istorije tvoje porodice, pa i tvoje poslovne biografije. I obrnuto.

Mogu samo da budem ponosan. Iako si ti sve to zaboravila, kao suze na kiši.

Ali, da se vratimo na moju biografiju, na koju si reagovala. A i na moju izjavu, za koju zli jezici vele da sam i ja učestvovao u pisanju, a ne samo duboka država.

Nije to bućkalo bilo tebi namenjeno, praštaj. Ono što je za dunavske ribe, nije za japanske koi ribe.

Mislim da ceo ovaj događaj između nas dvoje možemo prihvatiti kako jeste. Bez velikih osećanja sa moje strane. Ja te nisam hranio, pa se i ne osećam ujedeno.

Meni je mnogo lepše da se nadamnom zgranjavaš ti, iz porodice Bogavac(!), i kao osoba kojoj nisam ništa loše učinio — i to preko stranica „Danasa“ koji je naglo odlučio da me kao svog decenijskog prijatelja maže fekalijama, i čije se novinarstvo sada zasniva na grebanju po Tviter/Iks profilima — nego da mi se, kao, čude neki ljudi kojima sam samo dobra učinio, i kojima sam direktno i indirektno hleba davao za njih i porodice. I kad su znali za to i kad nisu.

***

Ove godine će, 16. septembra biti dvadeset godina otkako nas je u 59. godini tvoj otac Zoran prerano napustio. Sledeće godine, 25. aprila, biće osamdeset godina od rođenja tog korifeja vaskolikog našeg novinarstva, i vernonarodnog i građanskog.

Mnogo žalim što nije sa nama.

Između ostalog, i meni i tebi bi bilo lakše u ovim zanimljivim vremenima.

Pozdravi sve, a naročitu onu ništa manje talentovanu sestru, Jelenu.

Tvoj dobroželatelj,

Zoran od Stefanovića, prijatelja porodice Bogavac
(tek u službi umetničkog direktora sektora drame Narodnog pozorišta)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.