Aleksandar Vučič sa gradonačelnikom Niša u kafani: Foto FoNet/Instagram predsednika Srbije„Očekujem da ’mi‘ pobedimo i u Nišu i u Novom Sadu.
Jer su ljudi siti ’njihove‘ bahatosti, maltretiranja građana, terora koji su sprovodili godinu dana. U Nišu nismo imali nikakvu šansu do pre tri- četiri meseca. Odjednom se i sve šire otvaraju prozori za pobedu. Nisam video nikakvu šansu za pobedu ni u Novom Sadu, a odjednom se otvorilo jedno krilo, i drugo pomalo. Uostalom, ove godine su izbori, živi bili pa videli“.
Ovo je jedna od najnovijih izjava- jedni bi rekli predizborno „drndanje vune“, a drugi „pretnja“- nekoga ko se godinama lažno predstavlja kao predsednik (svih građana) Srbije, što bi po Ustavu i zakonu morao da bude. Aleksandar Vučić ni ovoga puta nije objasnio ko su to „mi“ a ko „oni“, a ni otkud mu odjednom puni džepovi optimizma koji se može čitati i kao: „to ti je završeno!“.
Na stranu što je data u dane kada se iz centra Beograda, a posle osam meseci bahaćenja i maltretiranja građana, uklanja zaumni i opasni „ćacilend“, koji nisu organizovali „oni“ (po definicji „predsednika“) već njegovi „mi“.
Izjavu je pritom oplemenio i otrcanim tvrdnjama, kojima se delu javnosti već ozbiljno penje na teme, da nije tačno da ne sme da se prošeta kroz ova dva grada, iako u Novom Sadu to nije učinio od 1. novembra 2024, kada je ispod betonske nadstrešnice na Železničkoj stanici, koja se ispostavila kao smrtonosni spomenik korupcije, ostalo 16 ljudi.
Ali, naglasio je, prošetao je nedavno kroz Niš. „Tamo, ne znam, 16.41 sati, tako nešto, kad je najpuniji trg i tako dalje! Po celom gradskom trgu, od mosta za tvrđavu do hotela ’Ambasador‘“, rekao je, opisujući svoju kratku šetnju po delu centralnog trga, pod okriljem mraka, i uz prisustvo veoma malog broja građana.
Nije propustio da takvu koještariju- nedostojnu i iole ozbiljnog predsednika skupštine stanara- dopuni tvrdnjom da se, pritom, „najlepše i najlakše“ šeta po niškoj Medijani, u kojoj su na vlasti „blokaderi“, koji, pa eto vam ih, „nisu doveli nijednu fabriku“ (iako to po Ustavu i zakonima ne spada u nadležnost gradskih opština).
Nije teško zaključiti da Vučić takvim samohvalama najavljuje izbornu bitku za Novi Sad i Niš, jer su oni, uz (valjda) Beograd i još par gradova, najmanje „njegovi“, a ne bi smeo sebi da dopusti da ih „izgubi“.
U Novom Sadu su nakon tragedije na Železničkoj stanici, te nula odgovornih za nju, on i njegovi najbliskiji saradnici rado neviđeni gosti.
U Nišu je njegova SNS sa političkim prijateljima izgubila poslednje lokalne izbore- i GIK je priznala da su imali manje glasova od opozicije- a uspela da formira vlast zahvaljujući jednom odborniku fantomske Ruske stranke, dok je Medijana postala jedina opoziciona opština u Srbiji.
Uprkos tome što je „on lično“ u Niš „doveo 11 fabrika“, pokušao da korumpira Nišlije besplatnim prevozom i udžbenicima, „uhapsio“ nepopularnu gradonačelnicu u „borbi protiv korupcije“ ili pogurao propagandna glasila kojima ni nedostatak registracije ne smeta da dan- noć blate njegove protivnike, opozicija saopštava da je njena prednost danas još i veća nego u junu 2024.
Ali, ovde odavno dva i dva nisu četiri.
Svedoci smo, već 13 godina, da je Šešeljev mali, po ugledu na političkog oca, spreman bezmalo na sve ni bi li sačuvao slobodu i otete srebrnjake za sebe i „svoje“ ljude. Ili da se izbori, bez grama srama, a na sve brojnije načine, kradu (kako žuti lopovi ne bi došli na vlast).
Ma koliko studenata i opozicionara branilo kutije, i ma kako dobro bili organizovani, on će i na narednim izborima brojati glasove.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
