U Danasu od 9. jula 2010, pod naslovom „Blizina Armagedona“, svoj lični stav prema tome kuda ide savremeno ljudsko društvo izneo je prof. dr Slavenko Grgurević, inače profesor na Institutu ekonomskih nauka, stručnjak za oblasti makroekonomike, održivog razvoja i upravljanje energijom i zaštitu životne sredine.
U svom, verovatno dobronamernom tekstu, g. Grgurević je pokušao da „preusmeri“ vrednosti materijalnog, naučnog i ekonomskog razvoja ka „duhovnom“, ka nekakvoj Univerzalnoj Ljubavi, naravno, oličenoj u postojanju imaginarnog prijatelja, Boga, „Neimara svih svetova“ i slično. Čak, citirajući A. de Mela, pokušava da omalovaži pozitivan uticaj i korist nauke, politike i velikog biznisa na razvoj čovečanstva.
Smatram da je ovakav stav veoma retrogradan i, čak, opasan, jer u krajnjem, može se pomisliti da bi trebalo bataliti nauku i prepustiti se knjigama „postanja“, inače prepunim stravičnih priča o pljačkama, ubistvima, silovanjima i incestu, sve u ime nekakvoga Boga, punog ljubavi i milosti, ali samo za one koji bezrezervno u Njega veruju.
Mogu se, donekle, samo složiti sa poslednjom konstatacijom g. Grgurevića (koja kao da je izvučena iz konteksta celog teksta), da je „jedino zlo na ovom svetu nesvesnost, dakle neznanje, nesposobnost da vidimo život kakav jeste, nerazumevanje za druge ljude i njihove postupke i nemogućnost da ih prihvatimo bez straha“. Ovo zlo se, g. Grgureviću, ipak može prevazići samo dijalogom, komunikacijom i novim, divnim, NAUČNIM saznanjima koja nam do detalja objašnjavaju prirodu sveta u kome živimo. A nikako ne verovanjem u natprirodna bića i bogove.
Autor je predsednik Udruženja Ateisti Srbije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
