Osnivanje Fakulteta za srpske studije na svirep i podmukao način, iz niskih pobuda

Javnost je već dovoljno obaveštena (premda još uvek nedovoljno uključena) da je 6. novembra 2025. godine Vlada Republike Srbije donela Odluku o osnivanju Fakulteta za srpske studije Univerziteta u Nišu, i to „tako što se vrši statusna promena izdvajanja Departmana za istoriju, Departmana za srbistiku i Departmana za ruski jezik i književnost iz sastava Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu”. Baš tako! I stav 2: „Sedište Fakulteta je u Nišu, Ćirila i Metodija 2”, gde je, inače, sedište Filozofskog fakulteta u Nišu. Pametnima dovoljno. Inicijatori i podržavaoci inicijative davali su intervjue, navodili „argumente” za osnivanje tog fakulteta: pisali su o nacionalnome interesu, odbrani, očuvanju i dogradnji srpskoga identiteta, spašavanju departmana koji već izvesno vreme nemaju poželjan broj novoupisanih studenata, busali se u patriotske grudi-talambase, trubili o „identitetskim naukama”, pozivali se na slične poduhvate u drugim zemljama, objašnjavali da se Filozofski fakultet u Nišu već više puta “delio’, te da je to jedan sasvim normalan razvojni proces itd. Izneo bih, u vezi sa tim, nekoliko neuređenih komentara.

1.1. Samoproklamovani branitelji nacionalnih interesa u svakoj su zemlji svojevrsna pretnja onome što deklarativno brane, jer su skloni samovoljnom i nezakonitom optuživanju, presuđivanju, kažnjavanju… onih koji ne brane te interese na način ovih branitelja. Sve one koji nisu prihvatili inicijativu, inicijatori i branitelji označili su kao protivnike Srbije, Srba i svega srpskoga, što naravno nije samo logički već i etički ispljuvak.

1.2. Možda je rano da već na ovome mestu podsetim na dobropoznatu izreku da je patriotizam – inače, jedno časno osećanje pripadanja, privrženosti i dužnosti – takođe i „pribežište hulja”, pre svega, samoproklamovanih patriota.

1.3. Da su inicijatori i branitelji makar malo proučavali problem identiteta, možda bi bolje razumeli složenost njihovoga konstituisanja, pa bi znali da se identiteti niti grade niti dograđuju na studijama, iako obrazovne ustanove, bar neki studijski programi, i ustanove kulture mogu doprineti osvešćivanju identitetskih zajednica, ali pre svega dekonstrukcijom identitetskih mitova, a ne mitotvorstvom; univerzitetske studije, između ostalog, razlažu mitove, a ne proizvode ih.

1.4. Niko još nije razrešio probleme u fluktuaciji interesovanja za pojedine fakultete i studijske programe osnivanjem novih fakulteta. Iskustva govore da za novoosnovane departmane pojačano interesovanje postoji u prvim dvema-trima godinama rada, koliko zbog marketinga, toliko zbog činjenice da te studije upisuju kandidati iz više bliskih generacija, kojima se ukazala prilika da studiraju ono što su voleli. Posle toga, u većini slučajeva, počinje opadanje, što nije „specijalitet” niških studija.

1.5. Izraz „identitetske nauke” samo je jedna kolokvijalna skraćenica za one društveno-humanističke discipline koje se bave izučavanjem fenomena ili segmenata simboličkih formi koji se smatraju nacionalnim obeležjima, ili tako nekako. Ali, da su ovdašnji inicijatori i branitelji makar malo izučavali opštu metodologiju i metodologiju pojedinih društvenih i humanističkih nauka, znali bi da ne postoje „identitetske nauke”, i da je ta sintagma jedna ideološka i ideološko-politička floskula. No, ja nisam neki neoliberalni „nominalist” koji bi smatrao da ne postoje identiteti, ili da postoje samo personalni identiteti (premda se i oni izgrađuju na preseku različitih identitetskih ravni). Identiteti postoje, naravno, kao društveno-istorijske, kulturalno-istorijske konstrukcije, što nikako ne znači da se ovim shvatanjem umanjuje njihova dejstvenost i društveni značaj, već se samo dovodi u pitanje kako kreacionističko-supstancijalistička vera u njihovu „bogomdanost”, tako i ideološko-identitarno zamagljivanje vertikalnih društvenih grupisanja i raslojavanja.

1.6. Nijedna se glupost ovoga sveta ne može opravdavati ukazivanjem na postojanje sličnih gluposti i kod drugih, na primer, kod suseda. Pa, ako mogu oni, što ne bismo mogli i mi!? Hrvati, Rumuni, Bugari mogli bi da kažu kako će svi skočiti u more, pa zašto ne bismo mogli i mi!? Mogli bismo, ali nemamo more. Eto zadatka za patriote!

1.7. Tačno je da se Filozofski fakultet u Nišu delio više puta. Unapred se izvinjavam što ću u jednoj maloj skici njegove akademsko-političke istorije propustiti da pomenem neku važnu činjenicu. Filozofski fakultet u Nišu je od svog osnivanja (1971) bio „hibridna” visokoškolska ustanova – sa studijskim grupama koje matično pripadaju filozofskim fakultetima (Psihologija, Sociologija), filološkim fakultetima (Anglistika), prirodno-matematičkim fakultetima (Matematika, Fizika, Hemija) i fakultetima fizičke kulture i sporta (Fizičko vaspitanje). Nije više nikakva tajna da taj fakultet nije osnovan isključivo iz akademskih razloga, radi podizanja nivoa obrazovanja, razvoja nauke i, kako se govorilo, podsticanja privrede.

Osnovan je delom i kao svojevrsna akademska, ali i ideološko-politička protivteža „šezdesetosmaškom” Filozofskom fakultetu u Beogradu, vazda „pretećem” kritičaru poretka. To uopšte ne znači da osnivanje Filozofskog fakulteta u Nišu nije bilo od velikoga društvenog značaja, ali, rekao bih, pre svega zbog toga što je „izdao” svoju prvobitnu ideološku namenu i funkciju i „odmetnuo” se u institucionalnog lidera društvenih protesta na Univerzitetu u Nišu, u gradu Nišu i šire. Potom su osnivane studijske grupe (danas – departmani) za srpski jezik i književnost, istoriju, ruski jezik, filosofiju, pedagogiju, žurnalistiku, tri umetničke studijske grupe, pa grupe za romanistiku, germanistiku, socijalnu politiku i socijalni rad… Od početka je bilo jasno da će se taj fakultet, koji je bio svojevrsna alma mater, deliti. Ali, kada i sa kojim ciljevima? Fakultet je imao tri OUR-a, odnosno tri odseka, i dva odseka su se u jednom trenutku izdvojila u posebne fakultete: Prirodno-matematički fakultet i Fakultet fizičke kulture i sporta. Pošto se to dogodilo 1999. godine, sasvim je jasno da su u ovome slučaju, uz stare akademske razloge, proradili i politički motivi – cepanje jednoga od postojanih kritičara autoritarnog i partokratskog poretka, kome u ovoj dimenziji društvenog angažmana disciplinarna heterogenost nije nimalo smetala. Umetničke studijske grupe izdvojene su u poseban Fakultet umetnosti u Nišu 2002. godine (uz istovremeno višegodišnje gašenje Više muzičke škole i zatvaranje isturenih odeljenja dva umetnička fakulteta sa Univerziteta umetnosti u Beogradu), sa vrlo jasnim obrazloženjem: spasiti studije umetnosti od ukidanja i, istovremeno, „spasiti” Filozofski fakultet od kadrovski, prostorno i finansijski izuzetno zahtevnih grupa, osnovanih takođe na pomalo gerilski način. Ne treba, pritom, gubiti iz vida da na Univerzitetu u Kragujevcu uspešno opstaje Filološko-umetnički fakultet, koji će se možda podeliti jednoga dana, nadamo se u zakonitoj i javnoj proceduri. Proces osnivanja Fakulteta umetnosti u Nišu trajao je dve godine, bio potpuno transparentan, u skladu sa zakonskom i statutarnom regulativom, i podržan punom saglasnošću akademske i šire javnosti, a izveden bez političkih marifetluka i posledica. Istina je i da je na Filozofskom fakultetu u Nišu, nakon toga, pušten „probni balon” predloga za podelu fakulteta na Filozofski i Filološki, ali je, izgleda, preovladao razum, jer je doista teško dati valjan odgovor na pitanje zašto biste od jednoga relativno stabilnog fakulteta napravili dva nestabilna. Filološki fakultet u Beogradu odvojio se od Filozofskog fakulteta 150 godina nakon osnivanja Velike škole. Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu i dalje se ne deli, iz razloga koji bi se mogli predočiti javnosti u ovakvim situacijama. No, kako su stvari krenule ovde u Nišu, pitanje je šta će se sve sa univerzitetima u Srbiji dogoditi preko noći. Inače, nijedan od pomenutih fakulteta Univerziteta u Nišu nema ni dan-danas zadovoljavajuće uslove za rad. Fakultet srpskih studija će ih imati, bar one finansijske, jer će ga Vlada ljuljati i uljuljkivati. Za početak. Za čiju dobrobit i na čiju štetu?

1.8. Kritičari inicijative, predloga i odluke o osnivanju Fakulteta za srpske studije govorili su da je osnivanje izvedeno i mimo zakona i statuta, mimo akademskih pravila i dobrih običaja. Nije vredelo. Režim, i u ovome slučaju, demonstrira silu. Do daljeg.

2. Osnivanje Fakulteta za srpske studije ne bi po sebi predstavljalo problem – iako nema nimalo smisla i akademskog opravdanja – kada se ne bi realizovalo na štetu Filozofskoga fakulteta u Nišu. Štaviše, možda bi Filozofski fakultet mogao i da proslavi odlazak onih koji su udarili na svoju alma mater. Radi se, uz izuzetke, o onima koji su došli na fakultet, ambiciozno i štreberski dohvatili se saradničkih i nastavničkih zvanja, lepo profitirali, premda nikada nisu ni prepoznali, ni osetili, ni prihvatili duh univerziteta, pa i duh filozofskih fakulteta, nikada nisu razumeli složenu društvenu funkciju univerziteta niti važnu i odgovornu društvenu ulogu univerzitetskih nastavnika i saradnika i, dakako, studenata. Kada su malo ojačali, političko-partijski, pre svega, jer ih, uistinu, ima malo, poželeli su i više od onoga što su već zgrabili, i – u za njih povoljnim političkim okolnostima – eto zavere. Budući da nikada nisu suštinski pripadali Filozofskom fakultetu, kada bi s mirom otišli u svoju novoosnovanu partijsku ispostavu, to bi bila blagodat za Filozofski fakultet, koji bi proishodeće početne kadrovske „rupe” vrlo brzo zatvorio na radost nauke, obrazovanja i prosvećenosti. Oni bi tamo mogli da zadovolje svoje male-velike apetite i ambicije, da održe nivo svojih niskih kriterijuma, da navuku ustanovu na svoju malu provincijalno-malograđansku „merku”, imali bi svoju kravu muzaru, koju bi još i zajahali. Do daljeg. A moralni vonj njihove izdaje relativno brzo bi bio izvetren.

Dakle, to bi se i moglo progutati. Hoćete novi fakultet, ne možemo vas u tome zaustaviti, pa dobro, napravite to nešto, a videćemo kako će se stvar dalje odvijati i koliko će tvorevina trajati. Ali, nemojte dirati i sakatiti Filozofski fakultet. Ne možete ljude prebacivati iz jedne institucije u drugu kako vam padne na pamet, a da pritom nikoga od njih ne pitate. Dobro, možete, skoro da sve možete po nalogu, i za račun jednoga autokratskog režima. Odlazećeg.

3. Ali, način na koji je čitava ova protivzakonska i protivakademska ujdurma izvedena razotkriva sve – od motiva, preko predloga, odluke i realizacije, do predvidivih posledica.

Prvo, Odlukom Vlade Republike Srbije živi ljudi, studenti koji su upisali studije na tri sada oteta departmana Filozofskog fakulteta, nastavnici i saradnici, te službenici Filozofskog fakulteta, sa regularnim ugovorima o radu, prebacuju se kao komadi nameštaja u drugu ustanovu – bez pitanja i saglasnosti, pod pretnjom da će oni koji ne prihvate radni odnos na novoosnovanom fakultetu ostati bez posla. Upisao sam studije na Filozofskom fakultetu i hoću diplomu tog fakulteta, ne želim da se već u dogledno vreme stidim diplome stečene na Fakultetu za srpske studije, i ne možete me prebacivati tamo kao što se ljudi prebacuju u „radne logore”. Prema tome, odlučivanje Vlade je nemilosrdno, okrutno, surovo, bezdušno, zlobno i pakosno – nečovečno. Dakle – svirepo.

Drugo, čitav secesionistički poduhvat izveden je potajno i zlonamerno, muklo, a potom prikrivanjem zle namere spoljnom brižnošću i dobrodušnošću. Pritajeno, iza leđa akademske i najšire javnosti, na brzaka i na silu. Dakle – podmuklo.

Treće, podsticaj i pokretač, motiv, za donošenje ove odluke i preduzimanje proishodećih radnji – premda prikriven „višom” patriotsko-nacionalnom brigom i pregnućem – zapravo je osveta, udar na Filozofski fakultet u Nišu, nepoćudan, autonoman i otvoreno suprotstavljen autokratskom režimu, a sve sa skrivanom ali neskrivenom namerom njegovoga sakaćenja, a možda i likvidiranja, te time i – budući je ovo tek početak – nečasni udar na čitav slobodni i autonomni visokoškolski i, dalje, obrazovni sistem ove zemlje i, što je još opasnije, na samu ideju i vrednosti prosvećenosti. Dakle – iz niskih pobuda, političkih.

Preostaje mi da iz tri analitička pasaža izvedem sintetičku ocenu: Odluka Vlade Republike Srbije o osnivanju Fakulteta za srpske studije Univerziteta u Nišu, koja podrazumeva ozbiljno ranjavanje Filozofskog fakulteta u Nišu, sa neizvesnim zaceljenjem, doneta je na svirep i podmukao način, iz niskih pobuda.

No, kao što je gore nagovešteno, Filozofski fakultet u Nišu preturio je preko glave, ne bez ozbiljnih oštećenja, već nekoliko političkih nauma, planova i odluka (pri osnivanju, osnivanjima i deljenjima), ali se ipak, kako-tako, razvijao i jačao, pa se slobodno može pretpostaviti da će – uz odgovornu kritičku samosvest i razboritost u pogledu mogućnosti i ograničenja – nadživeti i ovu prljavu diverziju i biti još jači stub nauke, kulture i umetnosti, slobode, pravde, zakonitosti i ravnopravnosti, obrazovanja, prosvećenosti i životodavnoga kritičkog mišljenja. Uz podršku i sadejstvo demokratske i prosvećene javnosti.

Autor je profesor Univerziteta u Nišu u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.