Ostao mu je još samo Ćacilend

Ostali su smrvljeni ispod te stravične konstrukcije, jer su izvođači i investitori zanemarili pravila struke i postupili po nalogu neznalica i podlaca, koji su želeli da se slikaju i hvale kako su najbolji.

Jezivi zvuk pada naterao nas je da se okrenemo i sagledamo sebe kako godinama nemo posmatramo kako se nad nama nadvija tamna senka nastrešnice, dok su rušili Savamalu, zataškavali odgovornost zbog pada helikoptera, naplatne rampe u Doljevcu, pogibije rudara u Aleksincu, stradanja radnika u Lučanima, streljanja dece i mladih ljudi u „Ribnikaru“, Duboni i Malom Orašju. Tragedije su se množile, većina je ćutala.

Kad je u Novom Sadu definitivno pao završni deo ubistvene nastrešnice, ispod koje smo bili od 2017. godine, shvatili smo svu strahotu našeg življenja. Mi smo nevažne brojke u odvratnom poduhvatu grupe monstruoznih bića, kojima služimo da, preko naših života, ostvare svoje neljudske zamisli.

Iz višegodišnje hibernacije probudila su nas naša deca. NJih nisu zarazili višedecenijski zloćudni virusi nacionalizma, ksenofobije, mržnje i straha. Krenuli su nošeni verom u pravo na slobodu, ljubavlju prema životu i pravdi, nadom da je solidarnost nepobediva i vizijom zajedničke budućnosti zasnovane na zakonima i redu.

Gotovo godinu dana su obilazili ponižene i apatične sugrađane, podsećajući ih da je osnovno ljudsko pravo – pobuna protiv nepravde. Zločinci, navikli da zločine zataškavaju, pokušavali su da to učine i sa novosadskim. Pokušaji su im divljački, nasilnički, primitivni i lažljivi. Bude osećanja gađenja i besa, učvršćujući odlučnost da se ne posustane.

Pred tužnu godišnjicu, iznad tog kala, bede i jada, ponovo je uzletela naša mladost. Grupa studenata sa Državnog univerziteta iz Novog Pazara krenula je pešice na put dug gotovo 400 kilometara. Odlukom da pešače 16 dana, za 16 žrtava, napisaće nove stranice časne istorije Srbije.
Hrabrošću, nepokolebljivošću, duhovnom snagom i čvrstinom mladosti, koračaju ka mestu zločina.

NJihov poduhvat je epska paradigma večne težnje čoveka da pobedi zlo. U borbi sa zlom nose poruke mira, razumevanja, ljubavi i zajedništva. Plemenitim rečima i osmesima suprotstavljaju se sramnim postupcima i ružnoći prizora koje im priređuju sluge vrhovnog uzurpatora i generatora naše sveopšte propasti.

Dok, uz podršku građana, idu ka svom cilju, prate ih podsticajne misli hiljada ljudi, uverenih u ispravnost tog puta. Sa svakim pređenim kilometrom raste mentalna sinergija, tokom koje će mnoštvo misaonih procesa proizvesti novu snagu i harmoniju svesti. Taj proces može da poveže individualni um sa kolektivnim i univerzalnim, stvarajući kod svakog od nas jasnu sliku o sopstvenoj sposobnosti da učestvujemo u kreiranju novih pravila po kojima želimo da živimo.

Putevi novopazarskih studenata će se spajati sa putevima studenata sa ostalih univerziteta da bi se svi slili u Novi Sad na tužnu godišnjicu. Svaki korak naše mladosti je usmeren ka zajedništvu, međusobnom razumevanju i poštovanju.

Za to vreme umišljeni moćnici i uzurpatori države ne odustaju da agresivnom retorikom, uvredama, pretnjama i svakakvim gadostima, nepriličnim ljudskom dostojanstvu, zamaskiraju sopstvenu moralnu bedu, ništavnost i mržnju. Prednjači njihov vođa, izbezumljen, nemoćan, besan i mentalno razoren. Ne može više da osmisli ni iole prihvatljivu obmanu ili predstavu za svoje obožavaoce. Sve je već viđeno, otrcano i providno.

Preveliki je pritisak realnosti na njegov virtuelni svet. Stižu otvorene i konkretne zamerke poslanika Evropskog parlamenta, u koje je verovao da će ga podržavati, ma šta činio. U saradnike nije imao poverenje, a sad ga je potpuno izgubio. Nije u stanju da sakrije strahove i osećanje usamljenosti.

Otvoreno priznaje da mu je, kao mesto sigurnosti, ostao još „Ćaćilend“, proglašavajući ga „najslobodnijim mestom u srcu Evrope“.

Paramilitarni kamp nastanjen društvenim talogom, koji plaća da bi mu sačuvali osećanje slobode, znak je da je naša sloboda blizu. Potvrdimo je prvog novembra u Novom Sadu.

Autorka je lekarka iz Vršca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.