Osvajanje MMF-a

 Pošto su i ostale države iz grupe BRIC ojačale svoje glasovne pozicije, grupa je prema vestima sa lica mesta na ivici sposobnosti da blokira svaku odluku. Dakle, nije baš sasvim u moći, ali uz pripomoć neke od zemalja u razvoju – mogla bi da bude. Kina i ostali iz BRIC glasovno su ojačali zahvaljujući ustupcima zemalja i razvoju i evropskih zemalja. Amerikanci su zadržali svoju kvotu od 17,67 odsto, a time i instrument veta. Proširen je i Bord izvršnih direktora MMF-a, pa sada ima 10 članova – onima iz SAD, Japana, Nemačke, Velike Britanije, Francuske, pridružili su se i članovi iz Kine, Indije, Brazila, Italije i Rusije. Sem što je ovim ojačana pozicija Kine u MMF-u, svoju priliku dobio je i sam MMF. Biće zanimljivo gledati kako će se ta uzajamna borba za uticaj dalje razvijati, pre svega na valutnom planu. I da li će jače pozicije značiti i još radikalnije odbijanje Kine da rastom vrednosti juana i(li) podsticanjem domaće tražnje doprinese uravnoteženju svetskih neravnoteža. Postojala je ideja da se države na čelu postojećih konstituenci na tom mestu rotiraju sa članicama konstituence koji imaju bar polovinu njihovog BDP-a. Mi smo u konstituenci sa Švajcarskom. Dakle, nema leba.

BRAĆA PO MATERI: Beograd se pobratimio sa Ljubljanom. Možeš misliti. Tamo je gradonačelnik poreklom Srbin – Zoran Janković. Mnogi ga smatraju najboljim gradonačelnikom Ljubljane otkad ta funkcija postoji. Opozicija mu, opet, prigovara da je tajkun pod zaštitom Milana Kučana, bivšeg predsednika Slovenije iz onih vremena kad su predsednici svih naših (bivših) republika kao cirkus putovali bivšom državom u neuspešnom pokušaju da se oko nečeg dogovore. Tamo negde 2005. godine smatralo se da je Janković, tada na čelu Merkatora, najbogatiji Slovenac, ali da ni prineti nije našem Bogoljubu Kariću. Danas su Jankovića u Sloveniji po bogatstvu prevazišli mnogi, a smatra se da ga je najviše prevazišao Mirko Tuš, koji i kod nas ima lanac supermarketa. Ali da se vratimo gradovima pobratimima. To je u bivšoj Jugolaviji bila velika moda, a bratimilo se mnogo i na međunarodnom planu. Tad se nije pričalo o multikulturalnosti, multietičnosti i drugim multi stvarima. Ali i bratimljenje gradova trebalo je da bude u funkciji baš toga. Samo što tad nismo znali šta je. Kad je pukla država, puklo jei bratstvo. Sad neki nastoje da šta bilo od tog nekadašnjeg povezivanja ožive. Pre koju godinu, tadašnji gradonačelnik Zadra odlučno je odbio da učestvuje u obnavljanju nekadašnjeg kruga gradova pobratima u kome je, koliko se sećam, bilo i naše Valjevo, a i bosansko Jajce. Kad sam posetila Široki Brijeg, središte najhrvatskijih Hrvata, na ulazu u mesto stajalo je: Grad pobratim – Vinkovci. Srbi i Hrvati su baš bili u velikoj ljubavi u BiH. Interesnoj. Pa pitam gradonačelnika Širokog Brijega može li se dogoditi da me, sledeći put kad dođem, sačeka tabla: Grad pobratim – Laktaši. „Nije isključeno“, kaže on. Ako ne ranije, tada sam konačno spoznala da nema bratskih gradova, ima samo bratskih interesa. Tako je i sa Ljubljanom. Tako je i bolje.

RUSKA KUĆA: Razmere bruke sa krađom benzina na pumpama NIS-a koju je organizovao, ni manje ni više nego državni službenik, gotovo da se opisati ne mogu. Šteta koju građanima nadoknaditi ne može niko-pride. Pa se setih kad smo mi, grupa novinara, putovali u Novi Sad na primopredaju firme. I da vidimo Ruse. Došli njihovi, došli naši predstavnici novog Upravnog odbora. Gleda ih jedan naš kolega, pa kaže: Bože bože, vidi ove Ruse, malu decu jedu, a ovi naši samo što se prstom ne potpisuju. To se lepo videlo sa novinarske poziciji, ali nije i sa bine. Krenuli oni na Ruse… Bože, bože…

Autor je zaposlen u NIN-u