Otvoreno pismo Ursuli, Marti i Kaji

Počni Rade iz početka, kako bi mi savetovao moj otac. Iz mnogih gradova Srbije stiže do nas Beograđana glas da se u poslednjih mesec dana broj birača uvećao, a radi se o četvorocifrenim brojevima. Veliki broj mojih sugrađana je upravo iz tih mesta pa su poruke koje dobijaju, poruke njihovih rođaka, prijatelja i bivših sugrađana.

Vi verovatno, iako vam to nije trenutno na kritičnom putu, znate da je na zasedanju skupštine Srbije pre nekoliko dana usvojen zakon o biračkim spiskovima koji je uostalom i pozdravljen s vaše ili od nekog visokog zvaničnika EU. Kao uostalom i formiranje krnjeg sastava REM-a na istom zasedanju skupštine.

I jedna i druga odluka skupštine Srbije ne rešava pitanje kontrole elektronskih medija niti biračkog spiska, pa nisu nikakvo rešenje i ne vode ka fer i poštenim izborima što je pretpostavljam i bio cilj koji ste Vi, predsednice komisije, postavili predsedniku (svojih glasača) Vučiću i Vladi republike Srbije. U prilog prethodno napisanog mislim da ste upoznati da se REM raspao nakon dan ili dva iz veoma jasnih motiva nezavisnih kandidata koji ne žele da ni njih ni nas ova vlast pravi budalama.

Da li ćete Vi na to pristati? Predlažem da vaši stručnjaci za izborne uslove, uz pomoć organizacija koje se time bave u Srbiji, isprate primenu zakona o biračkom spisku i na primeru upisivanja prebivališta biračima koji na tim prebivalištima ne borave i koji su očigledno plaćeni birači SNS-a, bilo da su uvozni (Severna Makedonije, Republika Srpska, tako se priča) ili domaći, probaju da te birače izbrišu iz biračkog spiska, odnosno da utvrde mehanizam kako se to radi po ovom zakonu čije ste usvajanje pozdravili.

Ukoliko je to moguće u praktičnom, a ne samo teorijskom smislu, ja ću se javno izviniti i zajedno sa Vama pozdraviti donošenje ovog zakona. Pri svemu tome mora se uzeti u obzir da sve službe ove države rade po nalogu i za interes partije na vlasti i njenog šefa Aleksandra Vučića. I kad treba ne sprovoditi zakon u ime tog interesa, a još gore, kad treba sprovoditi bezakonje, opet iz istih razloga.

Primera za to ima previše i siguran sam da ste sa nasiljem koje se sprovodi nad studentima i građanima ove zemlje upoznati. Kao ilustraciju opisaću Vam događaj od pre par dana. Naime, radi se o napadu na reporterku i snimatelja N1 ispred paravojnog logora u centru Beograda. Iako je nejasno po kojem zakonu ili gradskim propisima, a ni po čijoj odluci koja je formalne prirode, taj kamp i dalje blokira život građana glavnog grada Srbije.

Mi, naravno, znamo ko stoji iza te naseobine, no to je tema za neku drugu priliku. Novinari su fizički napadnuti od ljudi koji su se iz kampa išetali, pri čemu im je polomljena oprema a da prisutni policajci, koji iz nepoznatih razloga čuvaju taj paramilitarni kamp, nisu reagovali čak ni na vapaje novinarke. Policija se iz obližnje policijske stanice pojavila nakon sat i dvadeset minuta pa je uviđaj izvršen, utisak je nevoljno i više zbog inostrane javnosti.

Domaća „ovima“ nije bitna. Ministar policije je, naravno, izjavio kako je policija postupala u skladu sa ovlašćenjima. Nije postupala jer im je tako naređeno, a što oni pristaju da budu pajaci a ne policajci za mene je tajna. Iako su novinari na osnovu snimaka vrlo brzo utvrdili identitet napadača, tužilaštvo je tek zatražilo od policije da napadača identifikuje i tako dalje.

Ovo sam ispisao samo zato da biste slikovito razumeli kako rade institucije koje građani Srbije plaćaju, a sve kao primer koliko će teško biti organizovati i sačuvati rezultate izbora. I to je još jedan motiv za ovo pismo. Potrebna nam je Vaša pomoć. Siguran sam da imate alat kojim bi pomogli studentima i građanima Srbije da se izbore za život u demokratskoj, na evropskim vrednostima zasnovane države.

Da su evropski zvaničnici pre 13 godina izabrali da u Srbiji pomognu demokratiju umesto stabilokratiju, danas bi situacija u regionu bila stabilna i građani Srbije ne bi bili na ulicama. Nadam se da smo svi iz ovog nedavnog iskustva nešto naučili. U potpisu građanin Srbije i budući građanin EU.

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.